Biološki listići

nica zakone: činjemice su proizvosi posmatranja ı ekepevimentisanja. a zakomi su proizvod mašte. Svakodnevno bposmaftrane Činjenice nisu ništa kazivale hiljadama ljudi. dok naučnik mije svojom mašftom, vođenom logičnim razloženjem ı eksperimentom, otkrio u njima kakvu velikn istinu.

U matematičara, koji uživaju glas suvoparnih duhova, mašta Je u stvari razvijena ma majvišem stepenu. Misli se obično da Jules Veme ı veliki naučnici. prirodnjaćči. TizaHčari, tehničari, nemaju mičega zajedničkoga, ı da su čak suprotnosti. To Je potpuno netačno. jer omaj koji hoće da ostvarı kakyo Verneovo tehničko čudo, mora najpre imati maštu tog romanopisca, da bi verovao u njegovo Ostvarenje, ida bi ga mogao ostvariti. Svi veliki pronalazači ima}|u Tantaziju pisca »20.000 milja pod morima«. Tesla i Jules Vere duhovna su braća.

Da li će jednoga dana priroda, kakvu nam otkriva nauka. ući u umetnosti Evolucija modeme nmetnosti opravdava nadu da hoće. Umetnost sve više stoji u znaku istimitosti ı prirodnosti. Moderna umetnost našla je neiscrpne izvore onde gde se nije slutilo. Naturalizam je dao remek-dela nadahnuta neposrednom, svakidašnjom istinom. Znamo da vajar ne mora tražiti nadahnuća n mitologiji, Jer ga Je Constantin Meunter našao u ličnostima vudara, humala ı liudi koji vuku brodove. Uživamo vledajući na pozomici ljude. kakve ćemo pri izlazu sresti pred pozoriš štem. Sa zadovoljstvom velimo, da nam se Čimi da sme poznavi ličnosti romana koji čitamo. Lažna ps hologija, O. OV nalna liea. ne trpimo ni na pozornici ni n romanu, U mnogome dakle. danas ne možemo izdvojiti lepotu od istine. Istinaı prirodnost danas su u temelju umetnosti: hoće li samo istinau prirodi ostati van umetnosti?

Umetnost se upravlja prema mentalitetu svoga doba. ona Je njegov izraz. Mnogi umetnički proizvodi kojima su se naši preci divili, nama se čine detinjastim 1 bezazlen m. Kad naučno shvatanje prirode bude bilo sastavni deo men-