Biološki listići

o: [0]

Da su ta shvatanja tačna, priznaće svi oni, koji ne misle poricati medicini mesto među naukama. Ako se pak medicina ne razvija uvek onako. kako Je Claude Bernard želeo. uzrok je, verovatno taj, što Je medicina pre svega veština lečenja. Izlečit, i fo to pre, to će uvek biti najprivlačnija meta muedicine. Pronalazak jednog »oeYOg Seruma, nepoznatom sastava, koji na neobjašnjen naČim leči bolest neodređenog nzroka, nije, dok se ne objasni, nikakva naučna tekovina. Međutim. za? medicina u tome ne vidi s pravom jednu sjajnu pobedu i ostvarenje jednoga od svojih ciljeva. Ali se ne treba varati: empirizam ne. vo:l} daleko: ako medicina, ndaljivši se od naučnoga sfožera. može oko njega učiniti bopatu žetvu na polju empirizma, raskinuvši vezu, kojom je za nj Yezana, mola bi se izgubiti U fmuni, — osim da u svome lutanju naiđe na drugi, kojimi Će zameniti pyvi.

Posle svega što smo izložili o delu Claudea Bernara, ı ako je daleko od toga da da potpun pojam o njemu, ipak je dovoljno, da bismo mogli smatrati izlišnim pitanje: da li je imao Claude Bernard uticaja na razvitak fiziološke nauk? Njegov savremenik Vulpian, rekao Je: »Clauade Bernard bio Je učitelj svih fizioloBa svoga doba, htevši time istaći uticaj, što ga je Claude Bernard još za svoga života imao na evoluciju fiziologije. Ali ćemo ovde Još pomenuti da je on ufićao ne samo kao. izuzetan radnik pri erađenju fiziološke zarade, već i doprinevši da fiziologija dođe do mesta. koje danas zauzima. Pizioloija je pre smatrana pomoćnom mnaukom. Ona je bila rastremuta između anatomije ı medicine. Prva ju je smatrala sebi podređenom. jer eu morfolozi mislili, da građa organa dovoljno objašnjava i njihovu fumkeiju, a medicina Ju je smatrala pomoćnom nankom kao i fiziku i hemiju, ne tražeći u fiziologiji objašnjenja patologije. Nastava fiziologije bila je poverena. medicinskim fakultetima i katedyama anatomije na naučnim fakultetima. Clande Bernard Droglašuje mezavisnosšt fiziologije: Physiologia nee ancilla medici nae,. sed selentia per ee, ı zahteva, da Joj se da mesta među drugim naukama, ede bi se mogla slobodno