Biološki listići

65

7 vanja: ali po napredak nauke ı umetnosti biće bolje da to ı mnopostrano izučavanje bude podeljeno među više mozı gova. Diletantetvo Je dučevan odmor, ı u fome emislu - samo korisno, a ı potrebno: Ingresova violina koristila je | kićići slavnoga slikara, a Gounodvljeva kičica patrtitnri | kompozitora.

| Promatrajući Život Jednoga savremenogpa velikoga ı grada, dobiva se slika neverovatne podele rada, koja ide do krajnosti, u 'današnjemu dyvuštvu: u imduetriji, trĐO7 vini" administraciji, mmefnosti ı nauci, svaka majspore)dnija grančica tih ljudskih aktivnosti ima svoje pivržeYT mike, kojima Je taj posao, tako reći, centar sveta: i to već o) Olosta granato drvo, koje predstavlja podelu vada, nije još 1Dri svome poslednjemu izdanku, jer je podela rada ne amo uzrok već i posledica napretka, budući da je prirodno da se širenjem ljudskoga znanja ı delanja ograničava deo, | koji Jedan čovek može da obrađuje. Svesfrana pritodwnjačka aktivnost AYyistotela danas je prosto memogućna; ij umeftnik ı naučnik da Vinci, verovatno da bi danas bio žsamo jerdmo.

Nije potrebno nastojati na tome, da je vacionalna podela rada Jedna od prvih pogodaba napretka. Ali ta {podela ne odnosi se samo na predmet delanja, ma Dosao, vyeć ı na članove, radenike., među koje se ta podela vrči, to jest: svakome članu freba da pripadne onaj deo dobro mpodeljenoga posla, za koji on ima majviše sposobnosti. 1])rukčije rečeno, u dobro organizovanu dyuštvu evako freba Dda je na svome mestu.

Medutim, može se odmah fyrditi, da to mije slučaj: Pavako nije ı ne može biti na svome mesfu.,

*

Svako nije na svome mesfu, 1 to na taze načine i n “raznim stepenima. Svako ima o fome vaznih primera. Zavako za za kakvosa prosta i neškolovana ćoveka, dkoji se bayi kakvim nižim poslom, ali čija bistvina uma Udopušta da ga zamislimo zaposlena pri mnogo višem ·za-

9