Biološki listići

pošto su aneli svoja jaja. U vodenoga cveta insekat Živi h savršenome oblikn jedva dan-dva; smit toga ingekta može se zaista amatrati prirodnom, Jer Je određena samom p?lrodom toga stvora, koji nije namenjen dužemu životu. |er nema ni usta ni Žejuca. Tako isto u Jednogodišnje biljke smyft zauzima tačno određeno mesto n razvitku mJjemnu: pošto je prokhljala, procvetala i dala plod, jednogodišnja

biljka umire. Njena Je smit kraj niza bioloških pojava; _ ona nije prekid života koji Je mogao Još tr ajati, ona nema _ ničega nagilnopa, manj da se unutrašnji uzroci, odredeni samim životom, smafraju mnasilnim. Nebrojene Jedimke, koje sačimjavaju jedmo žitno polje, razvijaju se uporedo ı umiru zajedmo. Takva·je smrt Jedan deo njihove evolucije. kao ı klijanje i cvet anje. TI ako ae može često raznim veštačkim načinima uticati na dužinu života jedne biljke, ipak u danim prilikama am?t zauzima određeno mesto Dpema nizn pojava. koje sačinjavaju Živof.

Nije wi potrebno napominjati, da i imsekat ı |ednogodišnja biljka mogu ne umreti prirodnom smrću. ı da ı oni imaju svOJe neprijatelje i 1 parazite, 1 Ga mogu pasti Žtvom spolj ašnjih uficaja 1ı umrefi nesrećnim &lučajem. Ali ı za čoveka mora obratno biti istimito: ovaj koji ne umre nesrećnim slučajem, umreće prirodnom smhću, e? niko valjda ne misli, da bi čovek mogao biti besmrtan. To je jasno. Ali ono što |e manje Jasno jeste, šta je prirodna smrt n Čoveka ı viših životinja“

Čitaocu će se učiniti, da ta neJjasnost nd postoji ı da je svako na Čisto s fim, šta Je prirodna sam?t: to le emrt u dubokoj starosti, upravo smrt od starosti, kada stayac, stoeodišniak, ili od prilike, namire tiho, bez određene bolesti, napravo gasi še kao dogorela sveća, u spokojstvu duše i «lotrajalosti tela. Takve se smayti čovek ne grozi: ona je u književnosti često idilički opi3ana, to |e emrt koju želi čovek koji želi da živi. Samo što se ta želja retko ispunjuje. U stafisftikama o uzrocima smyfi nalazimo, da eamo mali deo

" emrfnih slučajeva spada u »staračku iznemoglost«, ı to još dokazano je, da statističari uvršćuju tu ı mnoge stavačke bolesti. tako da na staračkn iznemoglost u pravome am1islu