Biološki listići

50

i fiziČkom lepotom, retkim umnim. osobinama i fiziološkom · Smrću m dubokoj starosti, može smatrati da je ljubimac + 8rećnoga «lučaja, kao što se onaj koji se rodio ružan, glup, sa _ preranom fiziološkom smrću, i za koga se veli »bolje da se | nije mi vodio«, može smatrati Žrtvom nesrećnoga slučaja. Ali ovde smisao slučaja izlazi iz okvi»a u kome amo pa do sada držali, smatrajući »nesećnim slačajeme samo ome ~ smrti kole imaju za uzrok izbežne apoljašnje Činloce, ijmemda na kraju krajeva i nasleđene osobine mojrajn imati svoga Rpoljašnjesa uzroka n mraku zamnmšene igre evolncije. Ali odmmsafi ovu, bilo bi nešto kao hteti tražiti porodičnu genealogiju jedmoga damašnjeea čoveka do pitekanfropusa, njegova hipotetićnopa pretka...

U pogledu nasleđa dakle, pa i u pogledn fiziološke sm1ifi, nasuprot Izjavi ljudskih prava: » Ljudi + 8e rađaju jednaki...«, ljudi se rađaju 6a fiziološkoga gleZdišta nejedmaki, i ostaju nejednaki n živofu i pred smrću.

–

a VM CO

MW –

Behu tako srećni, da ne pomišljahu na smrt. –

·Da vidimo sada kako nam se ukazuje smrtf sa psaiho'loške tačke gledišta, u svetlosti napred izložene fiziološke s analize,

Covek uopšte nerado prima pomisao na emyt, Za ve| liku većinu ljudi smrt je najgroznija etvar. Njihova je najSiZivlja želja: Odma: živoft. » Covek, koji inače megstrpljivo želi Lpromeni, veli La Bruyčre, Jedimo m tome (smrt) nije Fadoznao: rođen u brizi, i kome je sve dosadno, Jedino mu ine dosaduje živefi; možda bi pristao da navek Žživi&,

Stoga Je najveća kazna koju društvo obično propisuje Tu svojim zakonima, nasilna sm?t.

Gyozotu pomisli na smrt, čovek obično ublažuje nabdom. da Je još wdaljena, čak i omda kada Je po svoj venro7 vatnosti blizu, ı kada ı on to drugima izjavljuje. Malo je “bolesmikai bez iskre nade. Ni o kome predmetu čovećčji um milje manje podoban da hladno i pravilno rasuđnje, nego o %

i Poe + Odu. GG. 46.0, „5 Ji JAO TI IT BB a O O rar U ee o.