Bitef

Na plakatu stoji »Mera za meru«. U vezi sa tim gledaoci imaju izvesna očekivanja. Ona neće biti ispunjena u ovoj predstavi. U osnovi ove inscenacije, podvladm, ne počiva nikakav »stil, nikakva teorija, nikakav svestan estetički stav. Umesto toga jedan subjektivan intuitivan rad, koji se razvija od slike do slike, sa jedinom težnjom da se na pozornicu postavi tačno ono što mi ]e u toku veoma dugotrajnog i podrobnog prethodnog posla na tom komadu padalo na pamet. Polazna tačka Shakespeare rešenja i odbacivali ih sve mi smo uvek iznosa probaii dok ta rešenja i odbacivali ih sve dok ta rešenja, kako nam se dnilo, nisu pogodila ono osnovno u datoj sceni ili u datoj situaciji. Oblik ili stilizacija nisu nametnuli spolja, već su nastajali, razvijali se u toku proba. Na primer, delovi scenskih proticanja, za koja se rano u toku rada osetilo da su pogrešna, kasnije su korišćena, rnenjana. Čitave slike menjanc su u toku rada; preokrenute, skradvane, rečenice zamenjivane, kako bi se udovoljilo ritmu koji je nastajao iz rada. Sitna, sitna psihoiogija onamo kuda spada, u bioskop ili na televiziji. I same kao jedno od sredstava izmedu mnogih na pozornici. Trebalo bi da jasno izgovorimo ono što u životu prečutkujemo, a u vedni slučajeva i u pozorištu. Iz kukavičluka ili taštine iii jedno iz umešnosti. Kod Shakesprarea velika naivnost i rafinirana izdiferen-

ciranost idu zajedno. Nikakve teorije, moraine lekeije, estetički principi, nikakve pomodne aktualizaeije koje nedostatak mašte, zamenjuju spoljašnjim pomodnim citatima. Petar ZADEK