Bitef

(...) Na dan 23. aprila 1564. godine, iste godine kada se rodio Galilej i kada je umro Kalvin, u malom gradu u srcu Engleske ugledalo je svet dete čije je ime, tada još nepoznato, i upisano prema običaju u registar parohijske crkve, postalo odavno jedno od najsjajnijih, jedno od najčuvenijih; Viljem Šekspir. Rodio se u najburnijem periodu XVI veka, veka koji je s pravom smatran najsjajnijim u istoriji evropske civilizacije, veka bogatog značajnim ljudima i značajnim dogadajima, veka koji je dao butera i Bekona, Rafaela i Kopernika, Servantesa i Mikelandela, Elizabetu od Engleske i Henriha IV. (I. S. Turgenjev) Za velikog feudalca Lira, vlast je bila Nona, nije imala predstavnički karakter i nije se izvršavala delegatskim putem, tako da Lir nije mogao razumeti da odricanjem od funkcija, prirodno gubi I vlast. Trranin Lir okružen je ulizicama koje ga spreöavaju da vidi stvarnost. Zato veruje u pritvornu ljubav svojih

Liviu Craciun Anatol Spînu Bogdan Musatescu Ovidiu Moldovan, Mihai Niculescu G. Caiboreanu ml. (Vitezovi) Asistenti režije: Eva Patrascanu i Rada Gheorghe Scenske kretnje; Amalia Kreutzer Zvučni efekti: Mario Rellini Tehnička režija: Pompiliu Radulescu I D. Chirita Šminka: Jean Romanita Izrada kostima: Eliza Bronisevschi i Nlicolae Alexandru Ozvučenje: A. Manu Direktor Narodnog pozorišta: Radu Beligan Narodni umetnik

predstava koja je stekia pristalice i protivnike Na Šekspira se ne vraća, sa njim se stalno živi. On daje značaj dilemama, našim današnjim tminama, ali nas istovremeno podržava potvrđivanje postojanja zajedničke sudbine. Nismo sami: potičemo odnekud i imamo pretke. Istorija i Ijudsko bitisanje su homogeni. Raspravljati o nekom šekspirovom tekstu ili postavljati ga na sceni ima značaja same ako je on ispunjen subjektivnošću. Ubacujući u svako tumačenje šekspirovog teksta seme snažne polemike, znači da se očekuje nastajanje niza reakcija, prihvatanje ili suprotstavljanje. One su normalne, jer su na neki način ’programirane’. Postavljajući Kralja Lira, Radu Penćulesku (Radu Cenciulescu) postavlja sebi dve obaveze: proučavanje jedne sudbine koja je samo prividno vladarska, i diskusiju o pozorištu. Kod Šekspira, Lir je kralj koji umire i abdicirajući čini prvi korak. Penčulesku mu pomera godine starosti. Zasićen vladavinom, Lir, još snažan, napušta presto. Izbezumljen zbog raznih kon-

St. Velniciuc (Edgar) Traian Stanescu (Edmund) Anatol Spînu (Jedan dvorjanin) Ovidiu luliu Molduvan (Osvald) G. Caiboreanu ml. (Starac) Liviu Craciun (Lekar) Const. Rautchi (Dvorska budala) Bogdan Musatescu (Oficir) Ovidiu Moldovan (Plemić) Mihai Niculescu (Glasnik) Ovidiu Moldovan Mihai Niculescu Bogdan Musatescu (Konvalove sluge) Silvia Popovici (Gonerila) Eliza Plopeanu (Regana) Valeria Seciu (Kordelija)