Bitef

Gorki je ovo mišljenje primio negativno. Možda nije odobravao stav upravnika Moskovskog hudozestvenog teatra prema liberalnoj intelìgenciji, koji se nimalo nije slagao sa njegovim. U nacrtu odgovora Nemirovič—Dančenku upravo je ree o tome: » Posto sam pažljivo pročitao vašu ocenu mog komada, čini mi se da među ñama postoje načelna razilaženja i mišljenja, i to u pitanjima koja su za mene jednom zauvek i neopozivo resena. Ta razilaženja ne mogu se odstranitì, i stoga ne vidim moguénosti da komad ustupim pozorištu na čijem ste čelu vi«. Prvih daña avgusta primio je Gorki pismo Nemirovič —Dancenka sa molbom da komad preda MHAT-u: »Hteo bih hiljadu puta da podvučem da se moj odnos prema rama, kako kao piscu tako i kao čoveku, uopšte nije izmenio. Štaviše, mislim da je tako i kod svih nas u pozorištu.« I molba i ton pisma naljutili su Gorkog. Upismu od 1/2 avgusta 1904. Pjatnickom Gorki primećuje: » Primio sam pismo od Nemirovič Dancenka. Zaista je veoma mile natavi. Kaže samo: Dajte mi komad; odusevljen sam vama. Sjajan momak.« U svom odgovoru reditelju, Gorki pise: »Vladimire Ivanoviču, rešio sam da komad najpre štampam, a potom da bude izveden, ako se pokaže podesnim za to. U svim pozorištima koji bi g a hteli. A sto se tice vašeg uv er av anja, da se vaš odnos prema meni ’nije izmenio’, dopasi am sebi da kažem da je za mene moj odnos prema Ijudìma uvek bio mnogo vaznìji i zanimljiviji, a ne odnos Ijudi prema meni.« Nemìrovìc — Dančenko reagovao je na odgovor Gorkog: »S mukom sam progutao tu uvredu.«

Otprilike mesce dana docnije prodrle su u stampa vesti o zavadi Gorkog sa MHAT-om. Listavi su saopštavali veoma oprezno: » Hudožestveni tentar bio je saglasan da postavi komad Gorkog ’Na letovanju’, posto autor bude izvršio neke ispravke. Gorki je odbio da bilo kome ustupi monopoi na taj komad, a pravo izvodenja stavio je na raspolaganje svim zaìnteresovanima«. (Berzanske vesti).

O istoriji teksta: razne verzije

Od sveg sačuvanog arhivskog materijala ovog komada najzanimljiviji su nacrt i sedam odvojenih delova uz njega. Ako materijal čitamo u odredenom redo sieda, dobijamo podrobnu predstavu o prvoj abradi dela. (O tome možemo suditi po 1. i 2. ami, ali i po nekim stranicama 4. cìna.) Osim toga, ovaj materijal pruža potpunu predstavu o drugoj abradi. Kasnije, celokupan autorov rad mozetno posmatrati kao upotpunjavanje teksta dilige abrade. Pri stvaranju druge varijante, Gorki je komad skratio bezmalo za polovinu. U prvom redu, brisao je scene koje su bile povezane sa slučajem trgovea Lapina. U prepirci oko učešća advokata Bazova u upropasćivanju čoveka koga je već holest osudila na smrt, sukobìli su se, po autorovom plana, no siaci raznih moralnih kategorìja: poštenje i pristojnost (Varvara Mihajlovna) podlost i nìskost (Bazov, zatim Zamislov i Rjumin). Izlucenje scena koje pripadaju ovoj temi dopustilo je autora da ìzmeni sostimi sukoba u komadu, da melodrama običnog tipa pretvori u deio sa socijalnìm i politickìm prizvukom. Novoj koncepciji dela odgovaralo je i novo tumačenje lica. Tako je za razumevanje uloge Salimova postalo nebitno objasniti zasto je došao Bazovu u njegovu daču, tj. da uz pomoć svog prijatelja advokata

» prìsvoji « komadić zemlje svoje premiatile žene. Te scene su brisane, ali su zato dopìsane i umetnute drupe, koje osvetljavaju lìk pisca ì individualiste. U drugoj verziji Gorki je znatno skratio scena između Varvare Mihajlovne i Dvojetočija (Dvotacke), eliminisana je njegova priča o ženi koja ga je sačuvala od poroka, pa i prizor svađe između Olge Aleksejevne i Varvare Mihajlovne, itd. Postigao je vécu usredsređenost radnje, usavršivsi metode ocrtavanja karaktera. Odstranio je jednostrane

samokarakteristìke, direktne navode iz beseda filosofa i dr. Mnogobrojne dopune odnosile su se, pre svega, na njegove pozitivne junake, na definisanje i bogaćenje programa koji treba da prenesu gledaocu. Pri torn je autor pojacao publicistički karakter tog programa.

U rukopisu trece verzije, autor je, drukčije nego u drugoj, dao opširnu karakteristiku svih lica. Ta karakteristika zadrzana je sve do otkucanog teksta, pa je tek onda opet izbrisana autorovom rukom.

V toj trećoj etapi rada pojavio se prvi put monolog Marje Ljvovne u 4. činu: »Svi bismo mi morali bili drukčiji, gospodol«, koji prìprema i objašnjava rešenje komada. Po autorovim recinta, time je bio naden » ključ« za komad. Praizvodenje komada » Na letovanju«, 10. novembra 1904. Posto je odbio da svoj komad ustupi Moskovskom hudožestvenom teatru, Gorki je veoma brzo doñeo odluku 0 njegovoj daljoj sudbini. Upravo u to vreme organìzovano, pozorište V. F. Komìsarzevske prìvuklo je njegove iskrene simpatìje. Krajem avgusta 1904, Gorki piše J. P. Peškovoj: »Pozoriste Komìsarzevske je nova i solidità stvar, Ija mislim da če se tamo dobro postavljati komadi«, a V. F. Komìsarzevska S. A. Najdjonovu (4. juna 1904): »Gorki mi je dao svoj novi komad«.

U oktobru 1904. pócele su probe. U jednoj je učestvovao i Gorki i pročitao komad ansamblu. U premijeri su sudelovali svi vodeči glumci pozorista, na čelu sa Komisarževskom. Režiju je rodio I. A. Tihomirov. »Autor, koji je prisustvovao prohama, bio je izvanredno zadovoljan postavkom i ansamblom« (Berzanski kurir). Ovo saopštenje bilo je očigledno netacno. Na dan premijere, 10. novembra, pisao je Gorki J. P. Peškovoj: » Danas je premìjera ’Na letovanju’. Davo da ih nasi. Igraju lose. Nema razumevanja za komad. Tram u pozorište«; a odmah poste predstave : »Osim Komìsarzevske i Bravìca, svi su igrali tose. A Matja Ljvovna (glumica Hlomskaja) hila je debela, smešna i vulgarna.«

Predstava »Na letovanju « u pozoristu Komìsarzevske, bez obzira na sve nedostatke inscenacije, bila je dogadaj u društvenom životu i u životu autorovom. »’Na letovanju’ presto je preko pozornice uz dobar Skandal«, telegrafisao je Gorki Peškovoj sutradan posle premijere, a zatim joj napisao: » Premi jera najholji dan mog ži vota, to kažem íebi, druže moj. Tako nešto još nikad nisam doživeo i teško da éu ikad jos jedanpuí doíiveti. Jos nikad nisam u tolikoj meri i tako duboko osetio svoju snagu, svoj znacaj u životu, kao u trenutku kada sam posle 3. ciña stajao pred rampom, sav obuzet burnom radošću, ne nagnuvši glaru pred ’puhlikom' , gotov na svako bezumlje, da me je neko samo izvizdao. Shvatili su i ni su zvizdali. Samo i jedino pljesak i prizor kako ’Mir iskustva’ (Svet umetnosti)