Bitef

»kultura izveštačenosti ñapada i ugrožava prirodu. » Samo ih glupost maze učiniti plemičima«, kaže neki piemie u drugom Marivauxovom delu »Le prince travesti «; u iskušavanju Ijubavi ima nečeg tako izrođeno neljudskog, sto vazi i za odnos prema nižim klasama u društvenoj hijerarhiji Marivauxovog vremena. Plemstvo nikada više nije mogio sebi da priusti toliko zabave kao tada. Ali Harlekin optuïuje . . .

Predstava Dvostruko Ijubavno iskuSavanje polazi od činjenice da jednostavan čovek u susretu s bogatstvom postaje potkupljiv. Harlekin, koji bi mogao biti Figarov brat, revolucionar, govori o nepravednim društvenim odnosima, o bedi itd., a plemstvo zavodi upravo njega. Igra nam pokazuje kako siromašan, ali zadovoljan čovek, može postati za visan u odnosu na uživanje ; to je tragedija prilagodavanja. Harlekin podleže uticaju lagodnog ži vota , ali pritom gubi Sìlvìjinu Ijubav i svoju slobodu.

marivaux

Pierre Carici de

Chamblain de Marivaux ro den je u Parizu, pred

kraj vladavìne

i njegovo

Luja XIV, kralja Sunca; Živeo je u vreme regentstva vojvode

Orleanskog i pad vladom Luja XV,

vreme

1688-1763

rade prosvetitelji Voltaire i Rousseau, u Holandiji Spinoza, u Nemaékoj Leibniz. Priblizava se francuska ( burzoaska ) revolueija.

Marivaux je svoje mlade godine proživeo u provineijì. Zatim je upisao pravo u Parizu i počeo da obilazi salone. Tada je veé napisao prve romane, po ugledu na engleske prethodnike. Poste finansijskog slama 1720. godine, posvetio se pisanju za pozorište: Iznenađenje Ijuhavi, 1722; Dvostruko iskušavanje Ijuhavi, 1723; Lažna dvorjanka, 1724; Ostrvo mudrosti i Drugo iznenadenje Ijubavi, 1727; Igra Ijubavi i

11 d°ba zalaska apsolutìstìéke vladavìne u Francuskoj.

Građanstvo kao treći, najbrojniji i finansijski najmoćniji stalež,

bori se za vlast. Rusija je pod Petrom Velikim postala velika i snažna država. U Austrougarskoj

vladu preuzima carica Marija Terezija. U Španiji i Poljskoj se rode prestolonaslednickì ratovi. Velike države, Engleska, Francuska, Rusija, Austrija i Pruska ulaze u kolonijalističke sukobe za posede u Evropi i Americi. 1727. godine umire Newton; 1730. Réaumur pronalazi termometar. Egzaktne nauke stupaju u podrucje umetnosti i filozofije. 1750. godine pocinje da izia zi Francuska enciklopedija. U Francuskoj zi ve i

slučaja, 1730; Trijumf Ijubavi, 1732 itd. Njegove komedije, lake i sentimentalne, ali sa s k rive nom društvenom oštricom, dìrektno rode u društvenu komediju i satira 18. veka, čiji su veliki predstavnici Beaumarchaisov Seviljski berbería i Figurava ženidba.

Marivaux je bìo Sest go dina stariji od Volt air a i 23 godine stariji od Rousseaua. Za njegova života je Diderotov krug počeo da izdaje Enciklopediju. Montesquieu je napisao Persijska pisma, u kojima duhovito ismejava francusku monarhiju. Lesage izdaje Avanture Gila Blasa i dramu o finansijama Tur car et. 1699. je umro Racine. Na francuski su bili prevedeni veliki engleski romani; Swiftova Guliverova putovanja, Defoov Robinson Crusoe i Miltonov Izgubljeni raj. Abbe Prévost je napisao Manon Lescaut. Dva velìka francuska savremenìka su i muzičari Couperin i Rameau. Händel u Londonu komponuje svoju poslednju operu.

Pergolese pise Servo Padrona, Goldini se prihvatio da reformìse commedie dell'arte. Izrazitì stil francuskog

slikarstva je rokoko s predstavnicima: Cardin, Watteau, Boucher, Fragonard, La Tour. Mansart gradi kapelu u

versaljskom grada.