Bitef

iz delà » introduction a la vie dévote« od français de salesa.

tartif

u novoj

I strast i

režiji

• pristaje da njegovim ličnim zivotom ovlada jedna varalica koja se

vesto koristì verskim oseéanjima.

Da se građanin izvuée iz ove nevolje, neophodno je posredništvo Svemoćnog

Viadora.

Možda je u našim odnosima prema

klasìcìma najbìtnìja nasa vatrena želja da ih ispitujemo. Istovremeno, i oni ñama odgovaraju i mi sebi odgovaramo kroz njih. Svaka generacija polazi tako a otkrivanje sebe i a otkrivanje klasika. Klasici sunepromenjivi a srazmeri a kojoj mipristajemo da oni to bada . . . Vraéam se dakle »Tartifu«, ali insta a njemu nije sileno verziji iz 1962.

Ranije, dekor realistiche slike govorio je najpre posednìcìma ključeva kulture, intelektualcima. Danas je sve neposrednije, nasilje se bezobzirno obznanjuje .. . Suština je u svakodnevnom zivotu Orgonove Kuće. » Tartij« je prvi gradanski komad. U njemu je prvi put prikazano preljubništvo. Medutim, komad je sasvim politichi. U njemu se neprestano pribegava ideologiji. Smisao » Tartifa « sastoji se u tome što je u ovom otvorenom delu ideologija optužena. Nema prema tome razloga da se politika istori na sceni, napred, kao sto radi Kornej. Molijer otvara građansku kuéu u kojoj se politiche razmirice raspaljuju kao radio u sobi sa odjekom R. P.

1663. Rasprava oko »Skole za ž ene«. 13. maj 1664.

pet

Prvo izvodenje, u Versaju, tri prva čina »Tartifa«, če mu je usledila zahrana komada. 1665.

g odina

Godina »Don •Žuana«. 1666. Godina

molijerovog

života

»Mizantropa«. 5. avgust 1667.

Izvodenje nove verzije » Tartifa « u

pet ciño va u Pale Roajalu, a pod nazivom »Panulphe ili varalica «.

*Prvi gradanski komad u körne je opisan visoki državni

'činovnik koji ispoljava neuobičajenu

5. avgust 1667. Nova zabrana. 5. februar 1669.

Odobrenje komada i trijumfalno izvodenje iste večeri. 23. mart 1669.

Prvo izdanje »Tartifa«.

Roden 1931. u

•i Sen-Šamonu ( Saint-Chamond) .

roger

planchon

Teatarskî poceci u Lionu 1948, a dve godine kasnije on osniva pozorišnu kompaniju mladih u kojoj su veé okupljeni Isabelle Sadoyan, Claude Lochy i Jean Bouise. Od 1953. do 1957. ova trupa radi u Théâtre de la Comédie sa repertoarom koji sačinjavaju delà A damo va, Joneska, Klajsta, Mar lova,

Brehta.

Sa komadima »Koreanci« od Vinavera i » Paolo-Paoli« od A damava ekipa postile nacionalnu reput aci ja i 1957, grad Villeurbanne, opština u severoistočnom predgrađu Liona, po ver ava Rogeru Planchona osnivanje opštinskog teatro koji je zatim postao le Théâtre de la Cité; sa trideset predstava za petnaest godina.

Planchón oslobada velike klasike njìhovog prašnjavog areola i vraéa im konkretnu stvarnost: najpre Molijeru, sa predstavama »Žorža Dandena« i »Tartifa«, zatim Marivou, sa »La seconde surprise de l’amour « i nesto kasnìje

Rasinu, sa » Berenice «. Zahvata u elizabetanske izvore: Marlov, Shakespeare, sa cijim »Henrikom IV«, u integralnoj verziji, otvara le »Théâtre de la Cité«. O braca se Brehtu sa »Dobrim éovekom iz Se-Čuana« i » Švejkom u drugom svetskom ratu«.

Od prvog casa Planchón i njegovi saradnici kreiraju sopstvene tekstove: adaptacìja »Tri musketira« primer je poznat u svetu.

Glumac i reditelj Roger Planchón pile svoj prvi komad 1962. Otad je njegov rad, dramski autor i reditelj neodvojiv. Pet komada obeležavaju repertoar Théâtre de la Cité: »La remise « iz 1962, »Patte blanche« iz

1965, » Bleus, blancs, rouges« iz 1967, »Dans le vent« iz 1968, » L’infâme « iz 1969, »La langue au chat« iz 1972, »Le cochon noir« iz 1973. Njegovo poslednje delà »Gilles de Rais « stavljeno je na repertoar sezone 1975¡76 novog T.N.P., kojim on rukovodi zajedno sa Rohertom Gilbertom i Patriceom Chéreauom.

Né en 1931 à Saint-Chamond.

Ul debute au théâtre en 1948 à Lyon, et, deux ans plus tard, il crée une jeune compagnie théâtrale où l’on

roger

trouve déjà Isabelle Sadoyan, Claude Lochy et Jean Bouise.