Bitef

pnvatnog Života. Ima basava a dona

životu

svih nas

kada se u kuéama

ne

očekuju pósete. Tako je izjutra,

kreveti nisu name st e ni, bljeStava svetlost ističe bez zazora nered. Parodica nije obucena, lica su podbula. Zaboravlja se na pristojnost, a posluga je navikla na to.

Ovim ljudima desilo se sinoć nešto ozbiljno. Nisu sparali cele noći. Neophodno im je da dodu sebi. Ne uspeva im. Ali, reći će te vi, sta nas se tice Organava parodica od pre tri stotine godina?

E, pa u tome je čudo. Od prvih sekundi ovi Ijudi su nasa briga. Ne bi se mogio veci da Planchón ove žene ì muSkarce dovodi do nas. Naprotiv, on nas potpuno odvodi kod njih, meda njih. Zakonì pozorista orde su izvrnuti. Ne bi se mogio govoriti o »predstavi«. Sasvim razlìcita upotreba osvetljenja, dekora ì glumaca u osvetljenja, izaziva emotivni Sok

koji ne pomuéuje pojmove, ali nas uvlači u povredu stana: mi, Franca zi iz 1974, ulazimo nasiino kod Organa, u Parizu, jednog jutra u proleée 1664, i to uljezništvo je zloupotreba posto Organava parodica nije u torn trenutku u takvom stanju da bi mogia biti videna.

Orgon pripada visokoj buržoaziji. Ostao je verán Kralju. Podržao je vlast protiv Fronde. Hrabar je i ispravan i ako se ukaže povoljna prilika, daje prednost prijateljstvu: krije kod sebe papire zbog kojih bi mogao otići na robiju, a koje mu je poverio jedan njegov prijatelj, zaverenik koga trazi policija.

U francuskom drustvu 1664. godine Orgon je ličnost od izvesnog značaja. Ima lep imetak. Visoki je činovnik. Na polìtickoj šahovskoj ploči on predstavlja piona sa kojim krajnja desnica epohe ima računa da se udruìi, u perspektivi preuzimanja vlasti.

U toj perspektivi formirale su se mnoge tajne organizacije. Jedna, možda naj aktiv ni ja, je verska postulinosi: Družina Svetog pričešća. Opasno je Sto su mnogi od njenih clanova u Versaju, kao Bossuet, ìli zauzimaju kljucne polozajc u administraciji, čak u vladi. Luj XIV je prisiljen da Sevrda, cuvajuéi ih na jednoj strani a zatim blago osujećujući na drugoj. On se, dakle, mora suoČiti sa pravom »sveSteničkom opasnoSću«.

Jedan pisac teoloških memoara iz tog vremena, Otac René Rapin, podsečajuči »da su sektu bogomoljaca namrzli na dvoru zbog prenemaganja koja su upotrebili da bi ministrima izneli svoja miSljenja Sto Sokantnijim putem«, predpostavlja da je upravo kralj zahtevao od Molijera da ih »prikaze u

događaj

u

Patres kojì publìka dazivi

pri susretu sa »Tartifom« police, pre svega, iz cinjenìce da Roger Planchan nije poštovao izolovanost

teatru « / makar na taj naéin obelodani njihove tajne spletke. Nijedan drugi svedok ne tvrdi da je Luj XIV lično poručio od Moli] er a »Tartifa«. Podatak je dak le neizvestan, ali on daje vrlo tačnu predstavu a situaciji: »Tartifov«

antiklerikalìzam nije odvojiv od jedne jasne političke činjenice: formiranje éelija za uspostavljanje vlasti meda tajnim zaverenicima Druzine Svetog pricešća.

Molijerov komad prikazuje jednu epizodu u formiranju tih ćelija. Družina šalje jednog od svojih članova, Tartifa, Orgonu. Tartif raspolaže jednim adatom: svojom prividnom pobožnošću. On odmah hvata a svoje mreze Gdu Pernel, Organava Majku, koja je veoma religiozna. Zatim samo g Organa.

To je sve. Tartif je zatrovao samo ova dva ciana porodice. Ostali, Organava deca, njegova iena, njegov zet, i sluïavka Dorina pred kojom svet igra pipirevku, suproístavljaju se varatici. Ali, u to vre me, domaćin kuće je s verno ćan: Orgon poklanja Tartìfu pokretno i nepokretno imanje porodice. Tartif ucvrSéuje kontakte koje je Druzina obezbedila sebi na najvišem mesta, čak do bija ovlasćenje o hapšenju Organa. Tek u tom času, izgleda, kralj najzad lično reaguje:

uhapšen je Tartif. Da bi se shvatio značaj ovog Molìjerovog komada, valja znati da je čak pre nego sto se znalo za komad, dok je postojao samo jedan rukopis i to u Molijerovim rukama, Družina Svetog pričešća raspravljala dugo o njemu na svom tajnom sastanku 17. aprila 1664. Trag se moie noci u arhivi Druzine: »Toga dona se mnogo govorilo sta da se uradì da bi se iznudila zabrana loSeg komada »Tartif«. Svako se obavezao da govori svojim prijateljima koji imaju bilo kakvog uticaja na dvoru da se spreči prikazivanje«.

Mesce dona kasnìje Družina je stvarno uspela da izdejstvuje » zabranu « Tartifa. Taj isti komad je ipak proSao kroz vekove i igra se po celom svetu.

Molijerov genije nije lako obujmiti. Podatak da se njime baca u jednu određenu i hitnu političku operaciju daje » Tartifu « sigurno karakter vitalnosti i snažne odlučnosti. Crkvene stranke ne postoje vise u Francuskoj, ali mnogi činioci u polìtickoj igri nisu se osetno izmenili. Svaka reakcija svake lićnosti ovog déla i dañas je živa, aktuelna, istinita, svetta.

A suda, zuboravimo sve. Zavesa se dìze. Vidimo jedno gradilište; kuča koju je Orgon upravo stekao gotovo palata, suda je gradiliSte. Statue su položene, stubovi se podižu. Zidovi su prekriveni ogromnim ciradama. BljeStavo bela svetlost prodire kroz veliki prozorski otvor, na desnoj strani; vise korpe s rubljem, lica su iznurena, slama iz stolica, situi piavi naborí civada, matter opao po podu. Parodica nije spremna: ona je zatečena, to je jasno.

Strašne stvari, koje joj izmiču, iznenadile su je. I mi smo takođe iznenadeni, otsutni, kao i pozoriste, osećamo drugu stvar, ili bolje receno: neSto drugo nam se »desilo«, ñama Ueno, u nasem životu.

Ono Sto je ucinio Roger Planchón ne moie se analizzati. To je svet senzacija koje se jedva dosezu, svet neuhvatljivih oseéanja; jer batist koSulja i fina kosa na Elmirinom temenu, i drveni obojeni Hristos koji sedi na nogarima, i beli skoro horizontalni jutarnji zraci, i blagi Orgonov glas, i ta