Bitef

zbog eega veli Goncarov ni do sada nije zastareo, a sumnjam da će ikad i zastareti Grìbojedovljev Cachi, a s njime i cela komedja.. .« Veliká delà imaju velike kritičare. Gribo jedov je, mada i posle smrti, imao sreču da o njegovom dělu dá svoj sud Bjelinski, a oraj kriticar da pise о » Nevolji zbog paměti «. Osnovne postavke Bjelinskog o rrednosti komedije, koje je izneo и článku o » Evgeniju Onjegmu«, uglavnom su tačne i sada, posle vise od sto godina. Mišljenja potonjih kritičara i istoričara književnosti samo su varirala i dopunjavala pravilna i pronicljiva zapažanja osnirača ruské kritike. Govoreči o » Evgeniju Onjeginu« Bjelinski tvrdi da je oraj roman, zajedno sa Gribojedovljevom komedijom, udarìo čvrste temelje novoj ruskoj književnosti. »Pré ta dva dela kaze on ruski pesnici su znali da budu pesnici kad bi operali predmete tude ruskoj stvarnosti, a skoro nisu bili pesnici kad Ы se lačali prikazivanja ruskog života. I pored švih nedostataka, desta ozbiljnih, Grìbojedovljev o dělo, kao tvorevina snaženog talenta, dubokog i originalnog uma, bila je prvá ruska komedija и kojoj nema nikakvog ugledanja na tude obrasce, nema lažnih motiva ni neprirodnih boja, nego je sve celina i pojedinosti, siže i karakteri, emocije i radnja, svatanja i jezik skro z prožeío dubokom istinom ruské stvarnosti. A Sto se tiče poezije, и tom pogledu je Gribojedov za dugo vřeme isključio mogučnost da se pojavi пека druga ruska komedija и stihovima. Isto se može řeči i o »Evgeniju Onjeginu«, mada njemu duguju svoj postanak, iako mnogo slabiji od njega ali ipak značajni pokusuji; medutim, »Nevolja zbog paměti« i dosad se uzdiže и našoj književnosti kao Herkulovi stuhoví iza kojih jos niko nije uspeo da zagleda. Jedinstven slučaj: komad kóji je citava písmena Rusija naučila napamet Još и rukopisním primercima, deset godina pre nego Sto je objavljen и Stampi. .. Gribojedovljevi stihovi su preSH и poslovice i izreke, njegova komedija pruža bogat materijal za karakteristìku svakodnevnih pojara. Ali Gribojedovljeva zasługa se ne ograničava samo na to zajedno sa PuSkinovim »Evgenijom Onjegìnom« komedija »Nevolja zbog paměti « bila je prví obrażać umetničkog prikazivanja ruské stvarnosti и Sirem znacenju te reci. U tom pogledu oba ova dela udarala su temelj potonjoj književnosti, pretstavljala su školu i z koje su izašli Ljermontov i Gogolj. Bez » Onjegina « ne bi bila mogučna poj ava »Junaka naSeg doba«, kao Sto se bez » Onjegina « i » Nevolje zbog paměti « Gogolj ne bi osečao spremati da přikáže ruski život sa toliko dubině i istinitosti.« (Petar Mitr op an)