Bitef

mentalni svemir

Pošto smo se prethodno dogovorili o temi grada, tokom mog zajednickog rada sa Georgesom, opazio sam da je naša prvobitna zamisao doživljavala st alna skręt anja, da bi se na kraju iskristalisala u temu o izmišljenom gradu. Na toj osnovi » Palazzo Mentale « nam se prikazao »kao moguča slika čoveka, čiji mentalni svemir postaje jasan čak i u trenutku kada mu metak prosviran kroz slepoočnicu razara то zak«, Ne verujem da bi današnjem pozorištu bili potřební autori čija dela predstavljaju пеки neprikosnovenu vrednost. Ja, и srakom slučaju, ne spadam и ovu kategoriju pisaca, jer osećam potřebu da radím u ekipi, koją će biti u neposrednoj vezl sa pozorišnim trudbenicima, što znáči sa režiserom, glumcima, scenografom, tehničarima, itd. Тако se, и stvari, i rodio »Palazzo« pračen čitavim niżom devijacija, koje su dovele do odstupanja od moje prvobitne zamisli o ovoj představí. Pošto se и o vom slučaju radilo o svetu sečanja, moj tekst, isuviše od krvi i mesa, morao je da se povuče. I on je to učinio u interesu same představě. (Pierre Bourgeade)

Я -g О dav по sто želeli da и\ /1 ÏЯЯЛ ďy /Я /ƒ /jfneposredno sarađujemo iß wi Я¿к sa nekim od živih autora, imajući и vidu Ícy Я/u /i-»4 izvršenje izvesnih zadataka \ Я 1 í* if Я BÍJ na tekstovima pozorišnog _ЖГ stila, koje smo pověřili A'.yÿ»»-v Pozorihu P artizan i Centru. U vezi s tím, potrazio 4 J«m Piorrea Bourgeadea, autora dela » New-York ||||gL у Party«, »L’Aurore Boreale « í drugih, pošto mi je njegov к Гч književni stil izgledao sasvim i I pode san za pozorišno /f I prikazìvanje. Medutim, • / » Palazzo « ye morao imati još jedan oslonac. Znao sam da Шј, c'e muzika igrati značajnu ШјИу ulogu и ovoj představí i da če obavezno poticati od Gerarda Maimonea, vodě grupę » Sphéroe « iz Liona , koju sam, činí mi se, oduvek poznavao i voleo. Tako smo dobili dva osnovna elementa za ostvarenje »Palazzo Mentale«: Piorrea Bourgeadea i »Sphéroe«. (Georges Lavaudant)

kutîja slika » Palazzo « ima tamnu fasadu i postavljen je usred nekog zamagljenog parka. Na požárnici se pojavljuje mladíc (Ariel Garcia-Valdes), nailaziprvo na zena, koja beži od njega, a onda i na starijeg čoveka (Gabriel Domet), samouverenog izgleda, bivšeg detektiva, sa službám a ovom hotelu gde su nastanjeni mrtvi pisci, kóji se mogu smatrati takvim, pošto su njihova dela več napisana. Sve su to kipovi smešteni и hr amu miado g intelektualca kóji čita, ide и bio skop i pozorište, ali je, istovremeno, privučen сайта bogova našeg doba i njihovim veštačkim tvorevinama. Na velikoj pozornici Doma kultuře и Grenoblů, Georges Lavaudant i njegov slikar dekora Jean-Pierre Vergier stvaraju fantastične slike, kao na někom velikom ekranu. U bledoj světlosti , před nama se pojavljuju kratkotrajni prizori izuzetne lepóte, nežni, hládni i do te mere savršeni da sve postaje nereálná. . . Nalazimo se ispred i unutar »Cursiva duha«, и oblíku » palazzo «, ispred i unutar moždanih rotacija, и vidu začaranog kruga nemoralnih priča i neprirodnih metamorfoza, и kojima se objedinjuju i isprepliču mitovi naše kultuře. Interpretatori » Hamleta « na lakrdijaški náčin prikazuju Kafkin izum funkcionisanje sprave za mučenje; siepi Borges postaje Erik von Stroheim, onaj oficir ukrućenog vrata; Blériot, и snopovìma vatrometa sleće na travnjak u helikoptera; plava okna ponekad sinu, tek koliko da se vidi Sade kako igra sa nekim čovekom, a za to vřeme Proust flertuje sa Kafkom na jednom kožnom divanu; crvenobeli džokej oblaci se и sobi, а и salonu žena i Čovek prerušavaju se u Marłem. .. Fragmenti snova, ukočeni odsjaji и skrivenom ogledalu, sa kojih se tek povremeno odiže kraj zavese. »Palazzo Mentale « je glazirani koláž u inscenaciji Georgesa Lavaudanía i Pierrea Bourgeadea. Na osnovu literature, filma, pozorišta i slike, izatkana je sjajna pokrętna tapiserija, na kojoj se ocrtava jedno beznadno traganje : mladic traga za » ženom « i gubi se и vijugama vlastitog mozga, opkoljen i ometán od ličnosti iz njegove kulturně sredine. Georges Lavaudant potvrduje svoju vrednost pozorišnog čoveka ne samo neobičnom lep otom njegove » kutije slika« i povezanošču prefittene interpretacije, več i zato što je zahvaljujuči ličnoj erudici ji kadar da rekonstruiše živé proíotipove jedtiog Ahila ili Edipa. I to je dovoljno. U ovoj představí ne třeba tražiti nista osim onog što je izgovoreno ili viděno. Mužička podłoga je isto tako važna, ona nas vodí do raznih saznanja, do pokrova stvarnosti i do hoda ka ponoru nepostojanja. U tom traganju za » ženatna « ostaje se pri šablonu: majka-kurva-devojka. Sputanipapagaji kóji na dogovoren náčin ponavljaju piščeve řeči —proizvod nesigurne i detinjaste zamisli. Mladic, doduše, beži iz tog začaranog kruga privlačnog