Bitef

mogli ništa učiniti, A onda su carnei prelazili na dragu stranu dok nisu sve janičare převezli i prebacili к пата. Uredivši se tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim štitovima i topovima. A kad smo se več blizu do njih prìvuklì, zaustavili smo se, namestili smo íopove, a dok smo sve to radili, oni su nam pobili iz topova dvesta pedeset janicara. Videči na°ovoj strani ovakvu bitku, caru je bilo veoma žao što nije mogao sa svojom vojskom pomoci i bio ga je obuzeo veliki strah, jer se bojao da mu ne pobiju sve janičare, zato što se sam car još nije bio prebacio. Rada posle toga videsmo da nas tako mnogo gine, brzo se priprenàsmo, pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah učestano počesmo iz njih tuči tako da smo citavu njihovu vojsku s bajista odagnali, pa smo se onda i sami pregledali i bolje pripremili. Car je pustlo druge pešake, koje nazivaju azapi, kao što su u nas pešadici, da se к пата što mogu hitnije převezu. A Dragai, videči da ne moie sprechi prevozenje, krenuo je dalje od nas. Posle se sam car sa čitavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatníka da ih medu sobom razdelimo, a onda je sve janičare kóji pre toga nisu bili slobodni učinio slobodnima, da svoja imanja posle smrti daju коте oni hoće. A odatle smo krenuli napřed и vlašku zemlju za Dragulom. Njegov brat je bio před пата. I mada je vlaški vojvoda imao málu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih se cavali, okružujuči se svake noci koljem. I nismo se sačuvali od njih. Jer napadajuči nas noču, tuhli su, übijali ljude, konje, kamile, pljačkajuči šatore, do několiko hiljada Turaka pobiše, a caru veliku štětu naneše. A drugi su Turci před njima bežali janičarima, ali su ih janiČari tuhli, übijali, gonili od sebe, da ne bí bili od njih smlavljeni. A onda su Turci doveli několiko statina Vlaha, koje je car naredìo da seku ñapóla. Kad Vlaši videše da se s njima zlo dešava, odstupiše od Dragala i pristupiše njegovom bratu. A on je otišao и Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti и tamnicu, a bacio g a je zbog njegovih svirepih děla koj a je počinio. Tada je car, davši zemlju bratu njegovu, otišao. A posle su Turci počeli pričati caru kako su pre toga teške barbe bile и Vlaškoj i kako je mnogo Turaka izginulo od njih, pa da treba o tome dobro razmisliti. Odgovorio je na to car Mohamed: »Dok Vlaši drže Kiliju i Beograd, a Ugri raški Beograd, datle ih ne možemo pobediti«. (Konstantin Mihajlovič iz Ostravice: J anidar eve uspomene)

šekspir Sekspir je stvorio svet za sedam dana. Prvog dana stvorio je nebo, brda i dusevne ambise. Drugog dana je stvorio reke, mora i okeane I ostala osečanja I dade ih Hamletu, Juliju Cezaru, Antoniju, Kleopatri i

Ofeliji, Otelu i drugima, Da vladaju njima, oni i následnici im, Vo vjeki vjekov. Trečeg dana skupio je sve Ijude I nauci ih ukusima : Vkusu sreče, Ijubavi, beznada, Vkusu Ijubomore, slave i tome slicnom, Sve dok ih ne iscrpe sve. A onda stigose i pojedinci kóji su zakasnili. Stvaralac ih je utešno pogladio po glavi I reče како im drugo ne preosíaje do da postánu Književni kritičari I da délo osporavaju mu. Četvrti i peti dan odvojìo je za smeh. Pustio je klovnove da se okrenu naopacke, I stvorio kraljevima, carevima I drugim nesrečnicima malo razonode. Šestoga dana rešio je пеке administrativně problème Pustio je oluju I naučio kralja Lira Koko se nosi kruna od slame. Od stvaranja sveta ostade samo malo otpadaka I stvori od toga Ricarda 111. Sedmoga dana pogleda da nema jos nešto da stvori. Direktoři pozorišta preplaviše zemlju plakatima I Šekspir pomisli da posle toliko truda Zaslužuje da i sam pogleda пеки představu. AU najpre, umoran preko svake mere, on ode Da malčice umře. (Marin Sorescu)