Bitef

sve rezisere da majku Aase smeste Реет и naruije. »Jutarnji stimmig« je dima muzika, ali prethodi sceni и којој Peer pokazuje svoje najgore osobine. »Anitrin ples « prosto zahteva gracioznu igracicu, a Ibsen izricito naglasava da Anitra nije ni lepa ni bas mnogo cista. »Solveigina pesma « zahteva glas operske pevacice, ali slabo odgovara onome sto je jedna norveska seljanka и to vreme pevala pred vratima svoje kolibe. Muzika je »Peera Gynta« neminovno pretvorila и romanticno delo, Neodgovarajuca muzika i skracivanja teksta, koja su suvise cesto obavljana tako sto su cetvrti i peti ein skoro и celini izbacivani, prouzrokovali su novo, » antiromantieno « tumacenje »Peera Gynta« Hansa Jacoba Nilsena, koji je odmah narulìo i od Haralda Saeveruda dobio novokomponovanu muziku koja je vise odgovarala takvom, po misljenju mnogih pravilnijem shvatanju »Peera Gynta«. Skracivanja и tom novom tumacenju nisu tako obimna, a reziser se vise drzi Ibsenovih scenskih uputstava. Sama ideja о drugaeijem tumacenju »Peera Gynta« na sceni ranijeg je datuma. Jos je Tyron Guthrie poste postavljanja »Peera Gynta« na scena Old Vica и Tondo пи 1914. godine govorio da hi и jednom novom scenskom reìenju potpuno izbacìo muziku, scenografska resenja sveo na minimum (kako se ne hi gubilo vreme za promenu scene), a и prvi pian stavio sam tekst. Ipak, poznija scenska resenja Mia su najvise и duhu Nilsenove verzije. Umesto komponovane muzike, korisceni su instrumenti i muzicki oblici koji odgovaraju prìrodi pojedinih scena, koriscena je i elektrofonska muzika ( Arne Nordheim za reziju Pinna Kvalema na Nacionalnoj sceni и Ber genu), a ponekad je muzika izbacivana и pojedinim scenama kao и reziji densa Bollinga и Rogalandskom pozoristu 1951. godine. Копает, javljaju se i najnovije verzije, koje od »Peera Gynta « prave eksperimentalno pozoriste kao, na primer, и reziji Raspava Rostrupa и Aalborgskom pozoristu и Danskoj, ili pokusavaju da »Peera Gynta«, kao predstavu koja nasi odredenu eticku poruku, vezuju za savremeni svet i savremene gledaoce, na primer и preradi i reziji Kjetila Bang-Hansena ove zime и Rogalandskom pozoristu. V nas je »Peer Gynt « prvi put prîkazan 1923. godine и Zagrebu, и prevodu Jakse Sedmaka i tradicionalnoj reziji Tita Strozzija, sa Griegovom muzikom, a 1933. godine и Narodnom kazalista za Primorsku banovìnu и Splitu и istom prevodu. Proleca 1977. godine »Peer Gynt « je prîkazan na sceni Hrvatskog narodnog kazalista и Zagrebu, и prevodu Tomislava Padana, i prilieno neuspeloj reziji rumusnkog rezisera Horea Popescua. Iz dela su izbaceni tipicno norveski prizori (verovatno po shvatanju rezisera), na primer scena и dvorcu Dovreskog stare a i jos пеке. Tumacenje je bilo na granici izmedu romanticnog i antiromanticnog, a prozni prevod je doprìneo da se üblazi poeticnast, muda nije dosao do potpunog izrazaja и datom rezijskom resenju, koje je, uzgred badi receno, angazovalo sve glumce Hrvatskog narodnog kazalista. »Peer Gynt« je veoma slozeno deio i moguenosti koje pruza kao dramska materija nisu nista manje od moguenosti koje pruza kao lektira, cak mozda i vece. (Ljubisa Rajic)