Bitef

györay lib et i: pustolovine muzìcka groteska и jednom cimi napisao: dezs'ó szìlàqyi lutke i dekor: ivàn koós rezìja: kató szönyi rmizika: snimak deutsche grammophon gesellschaft imre pataky, hemik gywkó (muskarac) maria szakàly, lajos varanyi (lena) istvan erdös, melinda kàssa (devojka)

samnel beckett : komad be muzika: Stamford conway lutke i dekor: Iran koós koncepcija : imre pataky rezija: kató szönyi manipulacija lutaka : imre pataky henrik gyurkó istvàn erdös lajos varanyi

pozorìste lutaka

To jeste pies, ali nije halet, to jeste predstava, ali nije gluma. To je deio likovnih umetnika, a, ipak, ono sto nastaje nije slika. Figure se, doduse, krecu, ali se ne mogli nazvati »mobilima«. Tu je i muzika, ali osnovno muzicko iskustvo proistice iz kretanja figura. Ovo je pozoriste sa nevidljivim glumcima: bezimeni radnici, skromne sluge umetnosti, koji se pojavljuju и svojim crnim somotskim uniformama tek posle zavrsetka predstave. Raspevane slike, verb alni smìsao gestikulacije, arhitektura melodije i solidna struktura muzike; figure plesu, staticnih pokreta uz. pratnja glasova koji dopiru iz dubine pozornice. Jedan umetnicki oblik prelazi и drugi. Analizirajuci lutkarstvo, muzicki kriticari i umetnici nisu slucajno otkrili Drzavno pozoriste lutaka и Budimpesti, jer su njegovi tvorci

uspesno povezali muziku и prefinjenu umetnost и svakom svom ostvarenju. Maze li se naci logicno objasnjenje uspeha ovog pozorista lutaka ? Svakako. Nije и pitanju usamljen i slucajni uspeh, niti, сак, пека serija uspeha, jer svoj danasnji nivo ovo pozoriste duguje istrajnom radii tokom skoro dvadeset godina. U tom perioda pozoriste je neprestano morato da se bori protiv uzvisenih literarnih duhova, koji lutkarstvu osporavaju umetnicku vrednost. A и Madarskoj lutkarstvo пета dugu proslost. Nije postojao estetski princip koji Ы ga rodio niti publika koja bi ga hrabrila. Godine 1950. Drzavno pozoriste lutaka otpocelo je da daje predstave za odrasle. Njegovi tvorci negovali su onaj oblik razonode и коте su duhoviti pisci, Rumoristi i novinari, па neodoljiv nacin, ismevali svet i karikìrali poznate licnosti iz budimpestanskog zivota. Ora politika donela je pozoristu prvi uspeh, ali nije pruzila publiai onaj estetski dozivljaj svojstven umetnosti lutkarstva; bila je to jais uvek samo razonoda varijetskog tipa i sluzila kao neka vrsta ventila ucutkanom javnom mnenju onog doba. Lutke, sa svojim dugim trepavicama, bile su po stìlu naturalistiche, a nacin izvodenja se slepo pridrzavao Obrascovljevog uzora. Njegov uticaj bio je ocigledan: sve lutke i njihov nacin gestikulacije nosili su obelezje velikog sovjetskog majstora. Ра, и сети su danas osnovne odlìke ovog pozorista lutaka? Pre svaga, и samoj predstavi. U spoju predstave sa muzikom i akcijom. Drugirn recima, to je posebna vrsta univerzalne umetnosti. Uvodenje pop-arta kao pozorisnog nacina izrazavanja. Unosenje hepeninga и zbivanja na pozornici. Bila je to prva primena dvojakog nacina izvodenja na madarskoj pozornici, odnosno integracija dva nevidljiva dementa и jednom vidljivom predmetu. Sve je ano sto je, plus nesto drugo : prepoznatljiv predmet i transformisan objekt и isto vreme. Neka prasnjava pajalica na lutkarskoj pozornici treba da simbolise princa iz bajke ovencanog slavom, ali mi ne mozemo zaboraviti da to i dalje ostaje samo pajalica i nista vise. Bez obzìra na to sto objekti gube svoju prvobitnu namenu i pretvaraju se и nesto drugo, oni ce uvek и izvesnoj meri zadrzati svoj prvobitni karakter. Draga vazna odlika pozorista lutaka jeste и tome sto se ono ne oslanja na lìteraturu. Time se ne misli na neki odbojni stav prema literaturi uopste, nego na svesnu redukciju govora na minimum ili, preciznije receno, na koriscenje samo onoliko reci koliko je potrebno za razvoj akcije i dramatike situacije, ili, pah, da se podvuce karakter pojedinih likova. Sve drugo — filozofija, poezija i ostrìna kontura individualnih karaktera postìze se pokretom, bojorn, ritmom, muzikom i ohlikorn. Komad se prikazuje iskìjucivo vizuelnim sredstvìma. Sustinski element pozorista ove vrste jesu dvosmislenosti zasnovane na filozofiji: neodredene konture, brzi prelazi ka suprotnim akcijama, prevrtljivost sudbine ilustrovana radnjom. Iluzìja se òrzo gubi ì pretv or a и suprotan fenomen. Prizori i figure su tesko uhvatljivì jer, kad im se priblizimo, oni ispadaju drukciji nego sto sino ih zamìsljalì. U Kodalyevom »Hary Jànosu«, na primer , jedna ogromna