Bitef

da daje predstave na estonskom jeziku. Odavde se pozorišna delatnost proširila na celu Estoniju. Tako je najstarije estonsko pozorište »Vanemujne«, tokom mnogih istorijskih razdoblja. imalo vodeću ulogu u estonskom pozorišnom životu i služilo kao nadahnuće ovom narodu u budenju njegove samosvesti. U najuspešnijem periodu »Vanemujna« (1906 1914) pozorištem rukovodi Karl Manning, koji je studirao u Berlinu kod Маха Reinhardta, a u radu na repertoarskoj politici rukovodio se idejama Antoinea, Otto Braumma i MHAT-a. Naziv društva i teatra »Vanemujne« (nagiasak je na prvom slogu), uzet je iz finske mitologije. U karelo■finskom epu »Kalevala« nalazimo ga kao glavnu Inčnost pod imenom Vajnemijnena, dok je u Estoniji Vanemujne ime boga pesme i muzike, Muzika je oduvek bila osnova Pozorišta »Vanemujne«. Opere ì operete su na repertoaru skoro od samog osnivanja pozorišta, a sredinom tridesetìh godina pojavile su se i prve baletske predstave. Tip pozorišta »Vanemujne« u коте se prikazuju svemoguće vrste scenskih umetnosti, počevši od drame, opere, operete, mjuzikla i baleta, pa sve do raznovrsnih eksperimentalnih predstava široko je rasprostranjen u mnogim zemljama centralne i zapadne Evrope. Pošto je u Sovjetskom Savezu »Vanemujne« jedino pozorište ovog tipa, medu njegovim stalnim posetiocìma nalaze se pozorišni radnici, naučnici, kritičari i režiseri iz drugìh saveznih republika. U prostorijama Pozorišta »Vanemujne« priređivani su svesaveznì seminari, konfereneije i simpozijumi, na kojima se raspravljalo о problemima pozorišne umetnosti. Istovremeno, ovo pozorište je i jedna od ukupno tri svesavezne nastavne baze za operske reditelje. Pozorište deluje u dve zgrade. Krajem šezdesetih godina podignuta je nova zgrada, čija je pozornica snabdevena savremenom scenskom opremom, tako da se sve tehnički komplikovane predstave ne mogu prikazati na bilo kom drugom mestu. Pozorišna dvorana ima 700 sedišta. Koncertnom dvoranom sa 843 sedišta raspolaže još samo Estonska državna filharmonija. Godine 1978. u koncertnoj dvorani su montirane orgulje, rad majstora češke firme »Riger Kloss«. Mala zgrada, sa 450 sedišta, podignuta je u vreme prvog svetskog rata za potrebe nemačkog pozorišta. U njoj se prikazuju predstave za decu. Ovde se svakodnevno održavaju i predstave drugih pozorišta Estonije, tako da tokom pozorišne sezone tartuski gledalac može da upozna repertoar pozorišta svih republika. U takozvanoj »Ovalnoj dvorani«, koja se nalazi na drugom spratu Male zgrade, »Vanemujne« daje eksperimentalne predtsave. Pri ovom pozorištu postoje studiji, u kojima se pripremaju glumci, baletski igrači, kao i pevači. »Vanemujne« godišnje ostvarì 14 premijera raznih žanrova, dok u njegovom redovnom repertoaru

postoji 30 40 predstava. Nekada se godišnje održi i do 540 predstava, koje okupljaju i do 250 hiljada gledalaca. Ako se ovom broju doda još 60 hiljada gledalaca koji u prostorijama »Vanemujnea« gledaju predstave ostalih pozorišta, proizlazi da svaki stanovnik grada Tartu godišnje posećuje pozorište tri puta (uzgred budi rečeno, takva je u proseku poseta širom cele Estonije). »Vanemujne« posećuju i gledaoci sa seia, koji redovno dolaze na predstave u Tartu, čak i sa udaljenosti od dvesta kilometara. Uopšte, Estonci su jedan od naroda koji najviše posećuje pozorište (70% gledalaca eine žene). Teatar »Vanemujne«, među prvima u Sovjetskom Savezu, počeo je da sprovodi sociološka proučavanja svoje publike. Svakog leta »Vanemujne« daje priredbe pod otvorenim nebom. Tako je u leto 1965. godine, povodom republičkog pevačkog takmičenja, prikazana komična opera Ernesaksa »Mari i Mihkelj«, koju je gledalo više od 20 hiljada posetìlaca. U pozorištu »Vanemujne« radi око 450 Ijudi, od kojih približno polovinu eine stvaraoci. U sastavu pozorišta radi i vokalno-instrumentalni ansambl »Fix«, poznat i van granica republike. Kao istaknuti režiser, uporedo sa Kaarelom Irdom, radila je i nedavno preminula Epp Kajdu. U grupi darovitih režisera spomenućemo Idu Urbelj, Jana Toominga, Ervalda Hermakolu, Karinu Rajd 1 Jula Vilimaa. Glavna pažnja u repertoaru posvećuje se novim delima savremenih estonskih autora. Od 1945. do 1978. godine u »Vanemujneu« je postavljeno ukupno 413 dela; od ovog broja, 104 predstave pripada savremenìm estonskim autorima. Među njima je 57 dramskih dela, 20 opera, 14 opereta i mjuzikla, 9 baleta i 4 deeje opere. Sva ova delà doživela su svoje prvo izvodenje na sceni teatra »Vanemujne«. Vidno mesto u repertoaru zauzimaju i dela ostalih naroda SSSR-a, zatim dela savremenih inostranih autora, kao i klasika. U Pozorištu »Vanemujne« cesto se prikazuju dela svih oblika scenskih umetnosti, koja se veoma retko ili nikada ne izvode na scenama u Sovjetskom Savezu. Neke predstave održale su se na repertoaru više od 10 godina i prikazane su oko dvesta puta, dok je broj predstava koje su prikazane 100 puta vrlo ìmpozantan. Ako je u predratnoj Estoniji, zbog privrednih problema i pomanjkanja publike, pozorište nekoliko puta bilo rta ivici propasti, počevši od 1940, posle uspostavljanja sovjetske vlasti, pozorište »Vanemujne« počelo je naglo da napreduje, steklo popularnost i zauzelo istakguto mesto među pozorištima u Sovjetskom Savezu. Pozorište »Vanemujne« gostovalo je vise puta sa predstavama svih žanrova, u Moskvi, Lenjingradu, Kijevu, Rigi, kao i u drugim gradovima. Velikom broju njegovih predstava dodeljene su prve nagrade i premije na svesaveznim takmičenjima i festivalima. Vise od deset godina teatar »Vanemujne« održava