Bitef
frankovaca, odavno je poznala po izvanrednoj plejadi glumačkih talenata. U riznicu sovjetske dramske umetnosti, kao zlatan fond, uneti su mnogi likovi, koje su izgradili Amvrosij Bučmoj, Jurij Šumski, Marjan Krušeljnicki, Dmitar Miljutenko. O današnjem ansamblu pozorišta govore imena istaknutih majstora ukrajin-
skog pozorišta národne umetmce SSSR-a Natalije Užvij i Vladimíra Daljskog, kao i narodnih umetnika USSR Bogdana Stupke i Stepana Oleksenka, poznatih posetiocima bioskopa po njihovom radu na filmu. Na repertoáru pozorišta Ivan Franko nalaze se dela različitih žánrová. Na njegovoj pozornici prikazivana su
dela duboko psihološkog karaktéra, kao i komadi sa prízvukom satire, pa i mjuzikli. Takva stvaralačka usmeravanja oslanjaju se na talentovanú trupu, koja se sastoji od 140 umetnika, u čiji sastav ulaze dramska trupa, hor, balet i orkestar. Pozorište Ivan Franko nastupa na ovogodìlnjem BITHF-u jednim od
najboljih dela u ukrajinskej dramskoj literaturi, koje police ìz pera pokrovitelja pozorišta - istaknutog ukrajinskog pesnika, filozofa, proznog pisca i dramaturga - Ukradena sveca. Režija je Sergeja Dančenka, kóji se poslednjih godina nalazi na čelu pozorišta Ivan Franko. □
Sergej Dančenko Sergej Dančenko jedan je od vodečih režiséra sovjetskog pozorišta. Njegove postavke Šekspira i Cehova, kao i dela ukrajinské klasične dramaturgije, postale su dostignućima u savremenoj scenskoj umetnosti. U raznolikom prizoru savremenog pozorišta, predstave S. Dančenka izdvajaju se izuzetnom slikovitošču, složnim jedinstvom švih komponena-
ta scenskog govora i celovitošću estetske koncepcije. Ako je reč o obliku predstava S. Dančenka, bilo da su u pitanju predstave radene po Šekspiru, Cehovu, Lesi Ukrajinki ili Franku, njega nikada ne treba smatrati zatvorením, več uvek otvorením za percepciju zato što su njegova ekstremistička ispoIjavanja uvek spojená sa vrhunskim
glumačkim ostvarenjima. Glumac kod S. Dančenka uvek treba da bude nosilac principijelnih, osnovnih téza, kao i opšteg estetskog smisla predstave i njene stilističke koncepcije. Kod S. Dančenka glumac najmanje živi u svetu otudene ličnosti, jer glumačkí lik mora uvek da se ravna prema preseku zamišljenih linija predstave, upleten u višestruki sistem scenskih
odnosa. Pozorište Sergej a Dančenka - od prvih postavki do poslednjih predstava - jeste skladna i harmonična zgrada, jer je njena arhitektura obeležena precíznom intelektuálnom logikom, njene srazmere su klasične po svojoj čistoti, dok vazduh ove arhitekture činí savremena i aktívna poetska slikovitost. □