Bitef

Razmena pisama Berlin; 9 januara 1981. Dragi i vrlo poštovani gospodine doktoré Poschmann! Mohra Vas da mi oprostite što Vám tek sada, pošle našeg razgovora, píšem. Želeo sam, naime, da sačekam prvé rezultáte proba kako bih stekao odredeni utisak o praktičnoj primeni Vaših razmatranja u veži sa komadom Dantonova smrt. Poznato Vam je, bolje nego meni, kölikö je literature objavljeno о Büchneru. Međutirŕi, pošle svega što sam o tome pročitao, smatram da Vaš rad o njemu najviše obiluje snažnim dokazima i da je, kao takav, najpodesniji za adaptaciju na pozornici, Kao i naš razgovor, i prvé probe na pozornici bile su veoma uzbudljive, zahvaljujuči Vašem iskustvu i poznávanju originalnog teksta. S jedne strane konstatacije, a s druge - pitanja, U tom trenutku najviše me je čudila činjenica da csenska kontradikcia toliko utiče i na sám proces proba. Za rad na probama stvorio sam više

téza, čiji je cilj da istaknu značaj polazne tačke, odnosno način na kóji čemo ovaj komád obraditi. To su, dakle, radne teze. Mnogo šta u tim tezama potvrduje Vaše rezonovanje. Mnogo bih se radovao kako Vašim prigovorima tako i odobravanju, posto če mi i jedno i drugo mnogo koristili u mom radu. Nadam se da biste u tom pogledu mogli nešto započeti. Nestrpljivo očekujem Vaš odgovor. U Pismima iz doba francuske revolucije naišao sam na vrlo zanimljivu primedba. U njoj stoji da se neki J. F. Simon, učitel] iz Svajcarske, poreklom Nemac, odrekao Bazedovog Filantropizma, u Desauu 1777. godine i igrao znatnu ulogu и revolucionarnim organizacijama i pokretima и Parizu. Da nije to naš šaptač iz komada? Nigde о tome nisam ništa pročitao, ali to bi líčilo na Büchnera da jednom nemačkom učitelju prepušta ulogu francuskog šaptača. □

Radne teze za Büchnerovu »Dantonovu smrt«

1. téza Komád Georga Büchnera naziva se Dantonova smrt. Ne zove se ni Robespjer, ni Francuska revolucija! lako je celokupni materijal o francuskoj revoluciji 1789. godine bio Büchneru dobro poznal, on je za svoj komád izabrao jedan odredeni trenútak revolucionarnih zbivanja. Verovatno je postojao neki razlog za to. A taj razlog mora da leží u samom Büchneru. Sadržaj komada i pisac nalaze se u neposrednoj veži. 2. téza Dantonova smrt nije istorijska drama, nego odraz Büchnerovih savremenih komada. Istorija slúži samo kao model za Büchnerovo sagledavanje stvamosti i pitanja u veži s njom. Ovde nije reč jedino o tome da se nekadašnje istorijske ličnosti opišu u svetlu današnjih shvatanja istorije, več se, pre svega, traži odgovor na pitanje zašto je Büchner plejádu svojih ličnosti odabrao upravo tako ane drugačije. 3. téza Osnovnu ternu u Dantonovoj smrti predstavlja odnos izmedu pojedinih ličnosti i istorije, s jedne strane, i idealnog prava i stvamosti, s druge strane. Sama istorija jeste pokretačka snaga komada. Zahtev epohe sam po sebi ne dolazi u pitanje; pre bi se reklo da su to' lični modeli mišljenja

učesnika u komadu. Metoda Büchnera nije, dakle, u nekom idéalnom zahtevu, nego u dijalektičkoj analizi. 4. ceza Dantonova smrt nije samo komád о različitim političkim shvatanjima, jer ée u njega biti uključeno objašnjenje švih suprotnosti iz raznih oblasti života. Ono obuhvata prošlost, sadašnjost i buduénost, odnosí se na prostor i vrerne, život i smrt, na zamišljeni model sveta, ideálnu Ijubav i seks, pasivnost i aktivnost, epikurejstvo i asketizam, na sebičnost i odgovornost za opšte dobro. 5. téza Realizam Büchnera ne ukazuje na uzaludnost individualnog stremljenja, več na klasiranje upravo tih stremljenja u istorijskoj povezanosti. Ili, drugim rečima, Težnja ka izjednačenju (bukvalno prevedeno Muke ravnine ) od Brechta, ne dovodí u pitanje istorijsku nužnost tih stremljenja. Büchner, doduše, ističe taj problem, ali ne daie nikakvo neposredno rešenje. Saznanje koje je stekao tokom svoje revolucionarne delatnosti govori о tome da se nije mogio očekivati rešenje osnovnih sukoba izmedu siromašnih i bogatih (Büchner) u njegovo doba. S druge strane, neophodnost revolucije, što bi značilo promenu preživelih društvenih odnosa, za njega ne dolazi u obzir. Ali