Bitef

Na određen način, pilot je predodređen za to iskustvo; s druge strane, on se ipak dosta dugo brani od njega. Njegovo držanje prema drugim Ijudima odredeno je jednim iskustvom iz detinjstva. Pošto su odrasli ljudi reagovali na njegove crteže i.źelje bez razumevanja i maste, on se uvlači u sebe, napušta svoje čežnje i bar spoIja se prilagodava svetu odraslih. On je naučio komplikovan i naporan zanat, postao je marljiv i poštovan ćovek, koji samosvestan i društven stoji u zenitu života. Istovremeno, nosi u sebi neispunjene snove i ostaje sam, bez i jednog prijatelja. Ima odredenu šemu približavanja drugim ljudima: on koristi svoj test za fantaziju, niko na osnovu spoljnih obrisa ne prepoznaje to što je uńutra, što je bitno, zato napušta sve pokušaje, podređuje se iščekivanju ostalih, za to stiče priznanje i ostaje usamljen. Stalnim ponavljanjem jednog te istog jačaju njegovo razoćarenje i njegova rezig-

nacija. lako nije srećan, porairio se sa sudbinom. To druženje predstavIja čudan kontrast, prema vrsti odnosa, koje razvija unutar svog zanata. Ophodeći se sa tehnikom, on je pravi pronalazač, strpljiv je, spreman na dzik, istrajan; ali u ophođenju s Ijudima i za ostvarivanje svoje čežnje ima samo tu jednu prostu šemu. S tim protivrečnostima dolazi do njegovog susreta sa Malim princom. I Mali princ, sa svoje strane, ima predistoriju, kad se usred pustinje sreće sa pilotom. Ona poćinje na njegovoj maloj planeti. Tu je Mali princ stvorio prijatan poredak. Brižljivo, ali bez pedanterije, on kultiviše i neguje svoju planetu. On izvršava svoje dužnosti, ali, za razliku od fenjerdžije, on stvarno sagledava sve što čini. On ima sve što je objetkivno potrebno za život, ali nešto mu ipak nedostaje. Njegove neispunjene čežnje i želje beże u daljinu i, za razliku od drugih stanovnika raznih planeta sa kojima će se sresti, on se nije pomirio s tim što je izolovan od drugih živih bića i sa ograničenjem na sopstvenu planetu. Pri takvom stanju potreba, sva njegova nada i čežnja koncentrišu se na neiskušanu ljubav prema cvetu, koji prpcvetava. Pošto je fasciniran

njegovom lepotom, on mu postaje ideał. Ali, ophođenje sa tim ideałom nimalo nije idealno. Ispreči se banalnost reči i svega što mora da čini, zbunjujuća igra cveta, poremećaj poretka na maloj planeti, koji izaziva, prijavljujući i sopstvene želje, najzad, nezgoda samog Malog princa, koji cvet obasipa svojom brigom, ali ne uspeva da ga neguje na najprikladniji način. Zbog toga stalno povreduje svoju strasnu ljubav i, zaslepljen nepomućenim ideałom, ne uspeva da ostvari realnost i mogućnosti medusobnog odnosa. On će to i sam shvatiti, ali tek mnogo kasnije; u prvom trenutku pada sa visine svoje fascinacije u gorko razoćarenje. Na osnovu tog deziluzioniranja, ništa ne može da naući, pa pobegne od nesavladanih teškoća. Sve ono sto nije mogao da ostvari sa cvetom, sva njegova nezasićena čežnja, sad se upravIja prema udaljenim svetovima. Razoćarenje ne obeshrabruje Malog princa. Ostaje njegovo veliko bezimeno iščekivanje, a možda i nada da će drugde brże i lakše doživeti sreću. Rolf Zemelman, decembra 1980 □

„Mali princ“ u Brehtovom pozorištu Priča o Malom princu nastała je 1943. u amerićkoj emigraciji, istegodine kad je Bertolt Breht napisać Kavkaski krug kredom. Brehtu je bilo stało do novog društvenog ponašanja, do odluke korne će pripasti dolina, odnosno dete ( onima, za koję će to biti dobro) a Sent Egziperi se zanimao za posebno, inđividualno držanje, za odluku korne ćemo biti korisni: Doživolno ćeš odgovarati za ono što si pripitomio. I to dęło prihvatamo kao usklik čoveka koji je bio upleten u borbe svog vremena i koji je, pred pozadinom jednog strašnog rata, pokušao životu podań smisao. To połje napetosti ovde je od naročitog interesa. Kako humanizacija pojedinaca pomaže pri геšavanju društvenih problema? Ne gubeći iz vida krupna politička pita-

mliïiii