Bitef

KUGA

Priča koją uči mudrosti i podstiče na junaštvo Priću o kugi u Oranu treba razumeti i posmatrati kao kanon reprezentativne literature za evropsku civilizaciju, upravo onu koją potiče iz grčke analizę i filozofske konceptualizacije, rimske invencije i zakonodavne solidnosti, hrišćanske refleksije i personalističke direktive, Roman iz 1947. godine primer je delà književne umetnosti koję je za filozofa izjava o nj ego vim problemima, mada u drugoj poetici, a za sociologa iii psi•hologa ima vrednost poubne kompozicije modela koją pokazuje značajne problème strukturę i funkcionisanja grupnog života, kao 1 iskazivanje individualnosti u mislima i akciji. Počinjemo od toga što ukazujemo na spoznajne vrednosti Kuge jer želimo da naglasimo da je naj-

važnija meditacija i refleksija vremena i kao rezultat čitanja teksta romana. Postavijanje na scenu velikog književnog delà može biti samo interpretacija preko konkretnog pozorišnog ansambla iii i oblik podsticaja da se obrali integralnom tekstu, odnosno pravom umetničkom delu. Zato razmišljanja o dramatizaciji Kuge imaju smisla onda kađ gledanje predstave prethodi iii posle njega sledi čitanje romana. Veliki roman kao temu za meditaciju neće zameniti ni

kuga (dżuma) ■ dramatizaeija po motivima romana alberta camusa: kazimierz braun tekst i kompozicija predstave: kazimierz braun niuzika: Zbigniew karnccki pomocni reditelj: andrzej bielski asistenl za vizuelnu oprcimi predstave: anny dudińska asistent: daira brennan-holahan učestvuju: andrzej mrozek (dr rieux), edwin petrykat (dr malbou), zdzislaw kużniar (nadzornik), andrzej wilk (tarrou), Zbigniew górski (otac gustav), adrzej bielski (grant), boleslav abart (naczelnik), kazimierz Zadrożny (rambert), maria zbyszewska, marlcna milwiw, teresa sawicka, halina rasiakówna, grażyna korina, elżbieta golińska (bolniëarke), jan biccki, tomasz lulek, kazimierz wysota, krzysztof baumun (strażari) inspieijent: jerzy chudzyński sufler: teresa pcrctiatkowicz-prosck snimak muzikc; Hubert brcgula teatr współczesny je 7. septembra 1984. direkeiji bitefa poslao telegram kojim „iz organizacionih razloga" otkazujc ućcSćc na 18 bilefu 1984. godine.

SHVIF