Bitef

slobodu u tom pitanju, Upravo zbog toga čitalac treba da se zamisli nad svojom etikom, pre svega nad svojim programom reagovanja na izazove sadrźane u situacijama o kojiraa roman govori. Może li se principijelno govoriti o koristima od priće? Ako su mogučue onda zavise od naše koncepcije istorije, društva i čoveka, Razmislimo onda: da li je utopija društva bez kuge utopija realizovana (utopija je poredak koga nema, a ne poredak koji se ne može ostvariti, mada su utopije veoma ćesto i nerealizovani projekti) i da li nas istorija ući da su vredne paźnje promene u društvenom životu promene koje se ponavljaju, a da se ljudi (kao pojedinci i grupę), determinisani stalnim kanonom potreba i težnji, isto ponašaju u istim situacijama i pod uticajem istih impulsa u raznim istorijskira razdobIjima i u raznim društvenim porecima? Za ćitaoca Kuge suštinski znaćaj ima pružanje sopstvenog odgovora na pitanje: da li je model istorije potez po krugu iii potez po spirali koja se uzdiźe? Camusev roman dostojan je studiranja i diskusije. Sporovi oko proćitavanja, istina, ne ohrabruju da će se postići saglasnost u vezi sa smislom i

porukom priče, ali neosporni sukobi (ako budu zadržane norme i pravila konstruktivne diskusije) doprineće povećanju mudrosti učesnika u diskusiji, čak i ako se opredeljuju u korist suštinski različitih interpretacija. Ne pretendujući na to da ćemo predstaviti razvijeni izvod o Kugi kao romanu interesantnom za filozofa, sociologa i pshihologa, ukazaćemo na neke karakteristike romana vredne diskusije interpretatora. Prvo: Kuga se może proćitati kao prića koja ući optimizmu (ljudi su u stanju da se odupru izazovu i da se ponaśaju dostojanstveno i istovremeno prisebno), ali i kao prića koja ući pesimizmu (napori ljudi podsećaju na Sizifove muke, kao i na to da se kuga nikada neće eliminisati iz našeg života, a time osigurati mima i trajna sloboda od straha). Drugo: Kuga dozvoljava da se u njoj proćita prića koja sadrži pohvalu otporu u odnosu na tiraniju koja je uvedena kao posledica invazije, ali dozvoljava da se proćita i prića koja sadrži pohvalu poretku stanja više nužnosti koja je uvela vlast u ime sigurnosti ćitave zajednice. Treće: Kuga se może proćitati kao prića koja prikazuje solidarnost ljudi

u situaciji ozbiljne i opšte opasnosti, ali ne može se negirati stav da ta priča pokazuje i čovekovu usamljenost u takvoj situaciji. Četvrto: Kuga se može proćitati kao priča o Ijudskoj promišljenosti u stanju tiranije, ali i kao priča o Ijudskoj gluposti. Problem se može posmatrati i drukčije i reći da Kuga za neke može da bude prića o svedočanstvu osećanja odgovornosti i obaveza, a za druge - prića o otkrivanju nedostatka takvog osećanja. Pęto: sa problemom čitanja u Kugi tesno je povezano čitanje priče sa sličnostima i razlikama u ponašanju ljudi pod uticajem situacija koje testiraju njihovu etiku i njihove kvalifikacije, pogled na svet i snalažljivost; Kuga može biti shvaćena i tretirana kao prića o Ijudima koji u ekstremnim situacijama redukuju svoju mdividualnost na egzistenciju i reakciju bića kojima je stało samo do toga da traju. Sesto; Kuga se može proćitati kao priča koja nas uči neophodnosti (čak nužnosti) stalnog prisećanja na opasnosti od zajedničkog života i života svakog od nas, kao i stalnoj spremnosti na delatnosti koje su suprotstavljanje opasnosti koja je već postała nesrećora. Može, međutim, biti

. s pročitana i kao priča koją pokazuje da istorija nije učiteljica života, da Nauka ide u śumu jer to stalno prisećanje i stalna spremnost nisu mogućni, suprotni su svakodnevnom razmišljanju pojedinaca i svakodnevnoj grupnoj svesti. Citaoci Kuge mogu se sasvim opravdano podeliti na one koji u toj priči pronalaze argumente u korist filozofije apsurda i na one koji tu priču prihvataju kao izvor argumenata u korist filozofije kategorićnih imperativa. U istoriji književnosti Kuga je jedna od priča o situaciji koją istovremeno dodiruje i proverava pojedince, grupę i čitavu zajednicu. Nešto kao nova verzija onoga za šta je izvanređan primer delo koję je Defoe objavio 1722. Bilo kako da se ćita, Kuga se ne može ograničiti na poređenje sa Dnevnikom godine zarazę. Trebalo bi predložiti ćetiri sistema komparativnih odnosa: 1) druga književfia delà i filozofske eseje Kamija; 2) delà iz književnosti koja predstavljaju prikaz razmišljanja o problemima Ijudske egzistencije u aspektu vrednosti i opasnosti, a koja pripadaju tradiciji pismenosti naše civilizacije; 3) delà koja u našem vremenu predstavljaju faktore kruga razmišljanja

69