Bitef

Prirodni priraštaj

Danas, 31. oktobra 1966. godine, blizu sam rezignacije. Vise nemam voIje i potrebne energije, ne verujem u potrebu da taj komad oživim. Već nekoliko nedelja rad na toj predstavi je rastrzanost i odlaženje. Broj beležaka, isečaka, skica, scena, brój pojedinih elemenata predstave neprestano raste. Danas sam, ipak, zastao pred najvećom teškoćom. Nije reć o teškoćama tehničke prirode, reć je o suśtinskoj stvari: osećam da vreme, duh vremena (verujem u tu snažnu avet koją je za nas, dramske pesnike, podjednako realna, podjednako uporna i osvetoljubiva kao duh Hamletovog oca ).., dakle, osećam da duh vremena sada żeli dramu (možda tragediju), a ne komediju. Sve moje ideje u vezi za komedijom iznenada su mi zazvučale kao greh,

a čin pisanja komedije - čin izdaje i gubitka vremena, Od jutros preživljavam teške časove, sa svojim komadom - već živim, koji se več godinarna razvija u rneni, u mojoj mašti. Poslednji dan oktobra 1966. Hladan, ugašen. Sutra su Svi sveti, u sredu Zadušnice, novembar. A ja, stanovnik najvećeg groblja u istoriji -ćovečanstva, i dalje treba da pišem „komediju“ pod nazivom Pri -

teatr współczesny ■ц grirodni priraštaj H rzyrost naturalny) scenario i režija: kazi mierz braun scenognifiju: krzysztof zarębski muzika: Zbigniew karnccki snirnak muzike: hubert bregula postavka igara: leszek czarnula asistcnt reźijc: ryszard jabłoński ućcstvuju: clžbietu guliiiska, zuzanna helska, magdalcna kiimor, marlcna inilwiw, Halina rasiakowna, Joanna ladyńska, gena wydrych, andrzcj bielski, jan blecki, Zbigniew górski, krzysztof bauman, boleslaw abarl, buguslaw kierc, zdzislaw kužniar, tomasz lulek, cdwin pctrykat, medard ple wnęki, kazimierz wysota peva: Halina šmicla

SIVIP