Bitef

Budenje proleća 1890: sudbina 14godišnjih dečaka i devojčica, u kojima se budi polno saznanje, a sa njim i pitanja koja naviru. Šta se deSava u mom telu, kada i kako će mi se razreśiti zastrašujuće primamljiva tajna drugog tela. Sta je to: ljubav, Staje to; biti čovek, Sta dolazi pośle biti dete, život? Egzistencijalna osnovna pitanja ona ne zastarevaju, i ona se ne postavljaju samo prilikom prvog zaokreta u životu svakog čoveka. Wedekindova drama nagoveštava da će u nama pokretnuti nešto o ćemu se uvek mora razmiśljati na növi naćin i Sto se uvek mora ispuniti na növi naćin, ova drama obečava da će biti veoma izraźajna. Ljudi i generacije svaké druStvene epohe se sa svojim pitanjima o ljudskom postojanju sukobljavaju sa drugim istorijskim uslovima koji menjaju konkretna pitanja i odgovore, ćiji znaćaj może postali drugorazredni iii mogu da upozore na vrstu čovek i na njen put. Sposobnost pisaca je da ispita-

jujnda dovoljno precizno formuliSu, aITJe neophodno I precizno čitanje da bi se iza pitanja iz 1890. godine, koją bi mogła biti zastarela, otkrila pitanja i ono Sto se proteže iza 1890, U Budenju proleća oni koj i sazrevaju ostaju sami, mučeni u svojim traganjima, a ipak u očekivanju da će im život pružiti nešto divno. Odrasli u stidljivom morału potiskuju pitanja koją se odnose na ono što je najprirodnije,pitanja mladih gimnazijalaca zbog ćega smo mi u stavari rođeni, pozivajući se na kodeks propisa о dobrom građanskom ponašanju. Prirodni nagon, koji prema Wedekindu u sebi nosi težnju da postane čovek, predstavljao je veliku tabu građanskog sveta odraslih onog doba, koji ie glasio о tome se ne govori. Wendla Bergmann, koja sa istančanošću stidyivog devojaštva moli svoju majku da joj stvari razjasni, biva odbijena etičkim frazama. Kasnije, ne znajući, ostaje u drugom stamu, zatim umire zbog uzimanja sredstava za pobačaj, odnosno, na-

vodno je umrla od anemije, jer je trebalo odrżati privid građanske čestitosti. Senzibilnost sanjara Moritz Stiefela koji je duševno uznemiren zbog prvih polnih nagona- ose : ćam kao da sam neizl&íivo bolestan mislim da bolujem od neke unulrašnje bolesti... poslednje tri nedelje su za mene kao Getsemanski vrt-, roditelji teraju da uči do iscrpljenosti. Każu mu da neće preživeti ako ne položi maturu, i Moritz izvršava samoubistvo da ne bi imao roditelje na savesti. Moj moral me je oterao и smrt, saopštava mrtvi Moritz u završnoj sceni ove drame. Njegov prijatelj Melchior Gabor, čiji dečački ideali već počinju da se ruše u skeptičnom raspoloženju prema svetu odraslih, sledi svoje snažne nagone, uzima Wendlu i dospeva u popravni dom, pod kažnjenički strogj reżim dr Prokrustesa. Ovog pobunjenika, koji se nije priklonio građanskom morału, u zavrsnoj sceni tajanstveni gospodin vodi u zivot, ali sa oslabljenom sumnjom и sve. Ostali iz

iste generacije iz ovog malog grada oko 1890. godine, oni koji imaju normalne sudbine, naučiće da se prilagode, da postanu građani, da zaborave na pitanja o životu. Decja tragedija otkriva situaciju individue kod onih koji tek treba da postanu samostalne individue. Ona pokazuje kako još u toku nastajanja bivaju ugušene mnogobrojne moguénosti ljudske prirode od građanskog društva, od nadmoćno normirane strukturę. Ona može da izbegne teškoće građanskog pisca tog perioda u prikazivanju druśtveno-političkih razmimoilaženja tu igrači i protivnici ne idu smišljeno jedan protiv drugog, kao što se to dešava u klasičnim dramama;- junaci drama, koji su svesni svoje individualnosti i koji - kao i junaci romana jednog Stendala iii Balzaka - dozvoIjavaju da ih društvo slomije tek pośle velikog otpora, zamenjeni sa decom, koją propadaju samo zbog toga što moraju da se uklope u ovo društvo. Izgleda da im odrośli nisu