Bitef

Proces vođen kao balet ~. U režiji Stevena Berkoffa, najstarije stalno pozorište u Izraelu nudi adaptaciju Kafkinog delà, koja sledi istu filozofiju kao (neke druge predstave) na festivalu: nisiä ne može da uguši bol ili smiri zebnju tako dobro kao humor, podsmeh iii groteska, U ovoj predstavi, vrlo fizičkoj, и kojoj muzički ritam - ostvarenje za sebe - Raffija Kadishsona ima zapaženu ulogu, apsurdna Kafkina drama gubi svoju mučnu težinu; osećaj gušenja koji čovek ima kad čita roman smenjuje gotovo vesela nemoć. Jozef К. ne veruje и ono što mu se dogada; kad se zbivanja übrzaju i prepreke postave da ga spreće da i dalje vodi svoj

beznačajan i bezbrižan život, K. mora da se uznemiri ne bi li pobegao iz mreže koja počinje daga obavija. Kao lutak и nekom makijavelijanskom scenariju, K. počinje najpre da se zabavlja, blefira и neverici, prepušta se ludorijama, a zatim ga zahvataju nemir i zabrinutost jer i dalje ništa ne razume. Noćna mora čoveka koji je izdvojen iz svoje okoline usled tajanstvenog hapšenja i niza poziva na tajanstvena saslušanja iz kojih nikako da sazna razlog koji gaje doveo do smrtonosne klopke, može se tumaćiti na razne načine. Istorija jevrejskog naroda и Kafkino vreme i istorija drugih naroda izgnanih sa ognjišta i progonjenih sve do naših dana jer nemaju pravo da budu ono što su tamo gde žive - najprostije je i prvo objašnjenje koje pada na pamet. Međutim, mogło bi se isto tako reći da drama Palestinaca i Jevreja dobre volje, koji jedino traže da žive и slozi ali и tome ne uspevaju zbog političkih sukoba odozgo, takođe podseća na temu Kafkinog delà. Pored naizgled lakog i anegdotskog rediteljevog pristupa delu

(. ..), ogroman utisak ostavlja neverovatna tačnost fizičke igrę cele družine. U pokretima dvanaestoro glumaca sve lici na koreografiju: osim K., svi se kreću u ramu koji pomeraju da bi stvorili mesta i zbivanja iii oivičili neku radnju. Taj jedinstveni ritmički pokret opčinjava. U predstavi se, međutim, ide još dalje. Gltimci čine izuzetno jednorodnu grupu и kojoj su individualnosti istovremeno veoma izražene, ali i vešto uklopljene i njihova igra и nekim prizorima podsmeha podseća na commedia đell'arte. Slike koje sastavljaju takođe su izuzetne. Ova predstava veoma dokazuje da veš'ta štednja na rekvizitima može da služi daru i pameti.. . □Le Soleil, Kvebek, Martine R. Corrivault

Domišljatost . . .Narodno pozorište Habima iz Izraela iznenadilo je one koji ga poznaju samo po njegovoj konzervativnoj reputaciji, veoma savremenom, ekspresionističkom adaptacijom romana Franza Kafkáé Proces. Adaptacija je puna pantomime, humora, domišljatosti istaknutog muzikom i muzićkim zvučnim efektima i u dramatizaciji i režiji britanskog glpmca i reditelja Stevana Berkoffa izbegava psihološke i filozofske tonove iz romana da bi se usredsredila na vizuelno. Na svedenoj sceni, muškarci u poslovnim odelima i žene u strogim haljinama kreću se kroz i oko velikih čeličnih ramova da bi prikazali nadrealističku priču о bankarskom činovniku Jozefu К.,