Bitef

Jednog lepog jutra kraj reke Satu, u ševaru, našli su dva čvrsto zagrljena lesa. To je bio bogát, ne vise tako mlad bračni par. Pre tri godine žena je ostala udo vi ca, i ne tako davno ponevo se udała. Nije se znało da su imali neprijatelje, a, osim toga, leševe niko nije opljačkao. Izgledalo je kao da ih je übica jedno za drugim proburazio, oštrim, metalnim predm etom, a onda ih sa strme obalę gumuo u reku. Sva istraživanja bila su uzaludna. Ispitivali su ladare, ali oni nisu ništa znali. Već su hteli da zaborave ceo slučaj, kad se pojavio jedan mladi stolar iz susednog seia i dobrovoljno stao- pred sud. Zvao se George Louis, ali póznát pod nadimkom Bourgeois. Na sva pitanja koja su mu postavljali odgovarao je: Čoveka sam poznavao dve godine, a ženu sam upoznao tek pre šest meseci. Cesto su mi donosili stari nameštaj na opravku, jer sam u tome veoma spretan. Kad su ga zatim upitali: Zaffo ste ih übili?, odgovarao je tvrdoglavo: Übio sam ih zato sto sam upravo hteo da ih übijem. Ništa se vise nije mogio izvuói iz njega. Oéigledno da je bio vanbračno dete, dato u selo ną negu, i onda prepušteno svojoj sudbini. Drugog imena osim George Louis nije imao. Kad je odrastao, došla je do izražaja njegova izuzetna inteligenci) a, koja se ìspolj avaia kroz određeni urođeni ukus i očitu osetljivost, Zato je i dobio nadimak Bourgeois, i nikako ga drugačije nisu zvali. Postao je stolar i važio je za vanredno umešnog zanatliju. Ponekad bi čak radio i duborez. Osim toga, stajao je па čelu privrženika komunistićkog učenja, mada nihilistički nastrojen i pomalo usijane glave. Čitao je revnosno avanturističke romane i drame jezovitog sadržaja. Agitovao je na izborima i istupao bi kao govornik na zanatlijskim zboroviraa. Branilac se zauzimao za neuračunljivost optuženog. Kako je inače mogućno da taj prosti zanatlija übije svoje najbolje, imućne i, kako je sam dodao, darežljive mušterije. U njegovim knjigama su pronašli podatak da je za dve godine od njih zaradio tri hiljade franaka. Postojalo je samo jedno objašnjenje. Ludilo, hit, fanatična ideja proletarijata koja je preko ovog bogatog para nameravala da se osveti celoj posedničkoj klasi. Tada je branilac napravio veštu aluziju na nadimak Bourgeois, koji je naród nadenuo tom bezdomnom mladi ću. Uzviknuo je: Kakva ironija. Nije li ta ironija ono što je ovog nesretnog dečaka, koji ni oca ni majke пета, još više dražilo. On je zaneseni republi-