Bitef

Boris Pasternak Ne znam zašto (iako se to kao ervena nit provlači kroz celu moju prošlost, a poslednje godine su izatkane samo od toga), ali u svom životu nikada niśta nisam uradio sto sam hteo ili sto sam smatrao obaveznim, prijatnim ili korisnim. Geo život mi se sastojao od sitnih deliba koji su se spajali uprkos mojoj volji, mojim željama i htenjima. Jedinstvo mog života stvoreno je bez moje saglasnosti. Sećanje mi se samo od sebe zatvorilo, jer čak i olovne delibe nešto drži zajedno. Smetnje, iznenadni dogadjaji, srebne i nesrebne slučajnosti samo su zato postali delovi moje sudbine i stvaralaštva, što su se našli jedan pored drugoga... □ (О. E. Mandelstamu, verovatno u jesen ’924)

Boris Pasternak Prímedbe uz prevede Shakespearovih tragedija -1956) Od onog trenutka kad se pred njira pojavi duh njegovog oca, Hamlet se odriče samog sebe da bi ostvario svoju saraoupravljajuću volju. Hamlet nije drama slabosti volje, već drama osećanja odgovornosti i odricanja. Kad se otkrije da je jedno privid a drugo istina, i da izmedu njih zjapi ogromna provalija, onda vise nije bitno što se razglašavanje lažnoga pojavIjuje u nezemaljskom obliku i što duh traži od Hamleta osvetu. Od toga je mnogo važnije da slučaj čini Hamleta sudijom svog doba 1 sredstvom jedne dalje epohe. Hamlet to je misija, veliko deio, sudbina ... □

Ljudi i situacije Ovde završavam skicu svoje biografije. Bilo bi mi nepodnošljivo teško da nastavim. Ako bih želeo da se pridržavam redosleda, onda bi trebalo da pričam о takvim godinama, situacijama, Ijudima i sudbinama čije je okvire stvorila revolucija. О svetu, do tada nepoznatih ciljeva i stremljenja, zadataka i delà, о jeđnoj novoj vrsti uzdržanosti, novoj vrsti strogosti i novim iskušenjima koja je svet nametnuo čoveku, njegovom poštenju i ponosu, njegovoj vrednoći i izdržljivosti. Ali eto, ovaj jedinstven i nezamenjiv svet povukao se u daljinu uspomena i tamo lebdi nad horizontom, kao planine kője uokviruju ravnicu ili kao noćni sjaj nekog udaljenog velegrada. O tom svetu treba pisati tako da od

toga zastane dah i da se kosa diže na glavi. Jer, govoriti o njemu sa uobičajenom rutinom i nepristrasnošću koją čoveka ostavlja ravnodušnim, kao što su Gogolj ili Dostojevski opisivali Petrovgrad, bio bi ne samo besciljan poduhvat nego bi to bilo podio i nesavesno. Ali od tog ideala još smo veoma daleko,□ Novembra 1957.

... U jednoj stvari se trudim da se sredim - u svom radu. Već sam ti pričao da sam započeo jedan veliki roman. U suštini, to je moje prvo pravo deio. Želeo bih da opisem istoriju Rusije u zadnjih četrdesetpet godina, ali tako da - po uzoru na moje ideale, Dostojevskog i Dickensa - teško i tužno i svaka do u tanbina razrađena stvarčica izrazi sve ono što ja mislim o umetnosti, o Jevanđelju o

szigligeti színház solnok (szolnok) mađarska boris pasternak: doktor živago dramatizacija i režija: János szikara u obradi pozorišnog teksta korišćen prevod romana: judita pór i géza morcsányi dekor: aitila csikós kostimi: nelly vágó muzika: istván martba asistcnt rcžije; istván mózes pokret: tamás pintér '.'uéestvuju: tibor mertz (doktor živago), andrea sztarek (lara), János derzsi (antipov, larin muž), endre kátai (gromeko, živagov poočim), zsuzsa roczko (ana, njegova žcna), Judit földes! (tonja, njegova kéer), péter czibulás (komarovski, advokat), lajos dobák (éika nikolaj, živagov strie), gábor kocsó (misa gordon, živagov drug), edit illés (šura šlezinger), József bal (ginc, kasnije politick! oficir), balázs tardy (líverij, kasnije partízanski oficir), erzsébet ecsedi (hrapugina, kuvarica kod gromekovih), zoltán mucsu (hrapugin, njen muž, vozovoda), franciska györgy (mademoiselle (léry), Judit gombos (ólja djemlna), lászló árva (gordon), éva Sebestyén (piljarica), gyula takács (železnički oficir), andrás felete (oficir), kao i éva bakos, kálmán czákler, lászló harsány!, gábor hornung, gábor horvat, erzsébet jámbor, káta kertész, istván mészáros, Judit réz, zsuzsa szabó, istván szabó szalay i zoltán tamási.

DR ZIVAGO

BITIÉI 1