Bitef

tome kako se ćovekov život uglavljuje u istoriju i о još mnogo čemu. Roman, za sada, nosi naslov Momci i devojke... Paket sa fotografijama, knjigama i još ponečim nisam lično predao, nego sam đao dostavljaču da on preda, i ako ga dobijeś nemoj da ti padnę na pamet da mi opširno odgovoriš, ali me izvesti jednom dopisnicom kako te služi zdravlje i kako živiš. Ljubim te. Jako sam tužan tv oj Borja.D (O.M. Freudenbergovoj, 13. oktobra 1946)

lako prosvećenje i oslobođenje nife doślo završetkom rata, kao što se očekivalo, и vazduhu je bilo ipák nekog dalekog nagoveštaja slobode, i to je bio i jedini istorijski sadrźaj tih posleramih godina - piše Pasternak pri kraju romana, čiji epilog upućuje na poslednju godinu - dve drugog svetskog rata. Pośle rata, nasuprot opštim očekivanjima, i u duhovnom životu je terorizam tako jak - setimo se samo, ako ne na drago onda na Zdanovljev govor kojim osuduje Ahmatovu i Zoščenka - da se i to raože sfavatiti kao sloboda u suprotnom značenju: još 1945. pojavila se jedna mala Pasternakova zbirka pesama, i, onda, nikąd vise u životu nijedan originalan rad, tako da se mime duše mogao beviti cime je god hteo (odnosno, ako je završio dnevno prevođenje, od Sega je živeo). Sad, kad su se oko mene ustalili nesporazumi i skandali, ... na najgluplji način pokušavam da ih popravim, odnosno proširim. Prvi put и životu želeo bih da napiiem nešto zaista pravo - piše 1946. svojoj sestri od tetke (O.M. Freudenberg, prof. na lenjingradskom univerzitetu, sa kojom se dopisivao tokom desetina godina, i njoj upućena pisma mogu se smatrati i svojevrsnim duhovnim dnevnikom, dok о spoljašnim okolnostima u svom životu jedva da nas izveštava, ali to više о tome šta piše i о čemu upravo razmišljaj.D

Pasternaku je uspelo i više nego što je planirao, Napisao je, nalik na velike