Bitef

Hinderik de Groot ja" tako učinio da se stvarnost ogleda u njegovim snovima, a njegovi snovi u njegovoj stvarnosti, sve dok se oni ne sliju i ujedine u nekom novom poretku. Pokret koji je počeo praznom pozomicom 1967. godine i otada se brzo razvio u novi pozorišni oblik, zahtevao je i da se preživeli naziv Popstudio promeni u naziv Studio Hinderik. Prva predstava u pozorištu novog imena bila je Ivičnjak (Stoeprand). Pločnik je postojao još 1960. godine, a sada mu je dódat ivičnjak, bas kao ! što je Hinderik de Groot uvek pružao korák i probijao granice da bi stigao do šređišta, do srži. Oni koji żele da stvaraju pozorište, moraju da napadaju s leda, i to ne zbog toga da bi iskoristili to što gledaoci ne mogu tamo da dopru pogledom, već da bi uklesali oči tamo gde ih пета. Hinderik de Groot i njegov studio upravo u tome uspevaju. Zato se nikad ne zavalim kad gledam neku njegovu predstavu; uvek sedim na ivici. □ Sjoerd Kuyper

Prvo pismo Amsterdam, 13. jula 1965. godine Dragi Gerarde, Pitaš me za Davida. Jutros sam šetao po praznom placu gde sam ga prvi put ugledao (još nisu počeli sa izgradnjom). Cvetala je hajduŁka trava, bele rade i jagorčevina. Kao da se ništa nije promenilo, iako rupa u sredini ne može biti ista ona u kojoj smo se igrali. Tražili smo po pesku neverovatno male puževe, kője smo posle kod kuce razvrstavali. Sinoé sam ponovo gledao film. Mnogo mi nedostaje mladi David. Onaj trenutak kađ je ležao na travi, znaš na šta mislim. Čudno - kad ga gledam kao da osećam vécu ljubav nego tada, ćak iako sam bio tako sreéán s njim! Možda u sreći néma ljubavi. Pitaš me za Davida.

Zašto nikad ne odgovori na tvoje raspitivanje? Zašto uvek meni prepušta da ti govorim da bi posle mogao da mi prebacuje da sam lagao! Večna borba! Neéu da te gnjavim našim sitnim problemima. David me neče ostaviti. I u ono vreme smo se koškali. Jednom je bacio pesak u objektív moje kamere i strašno sam ee naljutio. 77 ne shvatai ialu! šmrcao je. A ti moraš da naučiš da poštujei mđu imovinu! odgovorio sam. Imovina, jedna kamera! A sad je sve na kocki. Te naše razmirice nikad nisu dugo trajale. Tešio sam ga, A on bi mi se smestio na krilo i rekao: Volim te! Da li me joi volii? Da, još te uvek volim. Ne voliš me! Da me volti, ne Ы me lagao! Ako me još voliš, morai da mi iskreno kaiéi da me više ne volii. Ali ja te volim! Opel laies! Reci bar jednom istinu: volii li me ili ne? Ne volim te viie. Ne volii me, ne volii me! I to prosto

tako kažeš! Znači, sve vreme si me lagao?! Ne izmiiljai? zapitao bih. Tako srao se igrali. Pitaš me za Davida. Dečaci odrastu i igre postaju ozbiljne. A sta je ljubav? David se vraéa za koji čas. Završavam za sada. David ti šalje pozdrave. □

Drugo pismo Amsterdam, 2. avgusta 1965. godine Dragi Gerarde, David je na kraju sam otišao na odmor. Zar ti to nije гекао? Pitao je da li sam siguran da neéu da se pridružim. Ali, dobro znoś da ne mogul odgovorio sam, nimalo se ne osećajući krivim u tom trenutku.

I3ITI:I :