Bitef

kon ritma. Pokret se javlja u bezbrojnim oblicima i značenjima, u istem rasponu kao što se u evropskom pozorištu javlja reč. U razvoju pozorišta Istók je bio izvor mnogih inspiracija. Savremeno pozorište se u No drami - tom najstarijem današnjem pozorištu sa skoro 600godišnjora kontinuiranom tradicijom, koje je okamenjeno ali se istovremeno stalno obnavlja - oduševljava dramskom ceremonijom i psihomaštom, sistemom znakova i psihodramom. Kad bismo Šekspira preneli u pozorište No, piše Kot, Devojka koja plete venčiče od belih rada i ruzmarina i veša ih na žalosnu vrbu na obali potoka pretvorila bi se u Ofelijin duh d Hamletovom kaputu i sa njegovim rapirom u rud; žena koja u reci pere ruke bila bi duh Ledi Magbet sa Dankanovom krunom i u bojnom oklopu; nesrečni Bankov duh koji luta močvarama sreo bi lutalice i kad odigra svoju smrt otišao bi na onaj svet smiren što su njegovi sinovi postali vladani Engleske. Grotovski je priznao da je jedini ritual koji pozorište može prikazati i izvesti i koji

nije ni laž ni prazno majmunsko imitiranje ritualizacija samog pozorišta; jedina žrtva koju teatar može darovati jeste glumač. Jer medij koji saopštava znake jeste njegovo telo, glava, ruke, noge, trbušni mišici, prepona i grlo koje modulira i gde se može uhvatiti glas. Alf lajla va lajla (Hiljadu jedna noč) jeste istorija, kultura civilizacije i njena sveta knjiga. 1001 ritual o Seherezadinom čarobnom krugu, gde se neprestano prepliču snovi i istina, onostrano i ovostrano, nesvesno i svesno, noč i dan, ljubav i zločin, rat i ludost več iniciraju priču 1002. noči. koja se naziva Predstava. Sve što je dobilo vlastiti oblik težiče ka torne da se ponovo vrati u haos. Saraj jeste mikrokosmos sveta. U njemu ljudi ljube, mrze, übijaju. Red stvari u torn zatvorenom prostoru koji nazivamo sarajem, republikom, državom, svetom, kosmosom, tačno je utvrden i uspostavljen tako da odgovara vladam, despotu, političkom rukovodstvu, kraljevstvu Sunca. Samovolja koja se izražava u strukturi tog mikrokosmosa jeste samovolja

vladara. Utvrdeni poredak Stanovnika. hijerarhija, prepisani rituali, prepisane reči, zakon ili knjiga, nebeški znaci i astrologija - sve je podredeno onome koji je na vlasti. Taj sarajski prostor gde se rodenja izravnavaju sa klanjima, kako se poredak ne bi porušio, formalno se deli na dva pola. na dve vlasti, na dva sveta, na dva sna, Ta manihejska podela na Sunce i na Mesec, svetlost i tamu, slepo i vidljivo, dobro i zlo - uvek je samo prividna. Reč je o neprekidnom preplitanju dva različita elementa koji nikąd nisu strogo odvojeni, reč je o celovitem izgledu sveta, duhovnoj arhitekturi koju čine večiti pokret, mimika i ritam. Reč je o pozorištu Kvintesence ili pet elemenata (voda, zemlja, vazduh, vatra, eter) - u kome stvari prelaze kroz metamorfoze. Misaona alhemija (Arto) duhovno stanje pretvara u kretanje, u jednostavan, oštar i linearan pokret koji bi morao da obeležava sve naše postupke. Tajna predestinacija, bratski spor, borba za vlast, snovi, ljubav, zločin, strah, kažnjavanje - kao pojedinačni

rituali, oskmavljeni obredi, u čitavoj konstrukciji prelaze jedan u drugi, otkrivaju nadljudsko, božansko, čarobno, nadgraduju sve i istovremeno negiraju. Svaki za sebe ima svoju dramaturgiju i svaki za sebe priča svoju priču. Priču o tome šta če se tek desiti u vremenu koje još ne postoji, Šta če tek biti jeste istovremeno 1003. priča ili nova priča civilizacije pre ulaska u treči milenijum. Opera izmedu Istoka i Zapada, opera omnia, opera seria, opera anatomica - opera deus. □ Livija Pandur

Ex Oriente lux Nekoč sem jaz, Čuang-ce, sanjal, da sem metulj. Bil sem srečen kakor metulj. Zavedal sem se, da sem pov-