Bitef

U glavnoj priči Šeherezade priča se zatim samo još o posledicama koje su nastale usled te izvorne majčinske samovolje Í te njene sudbonosne greške. Dakle, u nojoj se priča o strašnem kraju sveta koji se dešava upravo onako kako ga je prestrašena majka sultanija protumačila iz konstelacije zvezda prilikom Sahzemanovog rodenja. U taj središni fabulativni i dramski zaplet Šeherezade Svetina postavlja sukob izmedu brače. To je. naravno, spor izmedu dva krajnja sultanijina sina koji bi inače - prema majčinskim predstavama - kao gospodari suprotnih polova sveta obezbedivali ravnotežu izmedu tame i svetlosti, a time i unutrašnju konzistentnost i postojanje sveta. To je spor izmedu Sahrijara Lepog, koji je sultan iakoje mladi, i Sahzemana Šlepog, koga je majka odredila kao žrtvu koja bi trebalo da svet spase od smaka. - Šahrijar je vladar stvari koje se vide, to jest svetlosti i lepote, svih mogučih uživanja i slasti koje se nude čulima. Šahzeman nije ništa drugo

nego izvadeno oko, prevareni. jadni. usamljeni i besni gospodar praznine i tame. Razlika koja ih razdvaja ne obezbeduje nikakvu ravnotežu, jer je to razlika radikalne, nepomirljive suprotnosti, napetosti u kojoj brača, naravno, ne mogu da izdrže. Dakle, izmedu dva brata nema nikakve ravnoleie, več samo strah i mržnja. - Sahrijar živi u strahu za svoj paunski presto na koji nema legitimno pravo. Zato je njegova vlast samo jedno neprestano gonjenje i uništavanje izmišljenih neprijatelja. pohlepni samoodbrambeni teror. Zajedno s njim je i beskonačni haremski blud i slabička pomama, u kojoj se Šahrijarov teror i zločin perverzno mešaju sa vrhunskim polnim i drugim slastima. - Prvorodeni Šahzeman slep je od besa zbog majčine prevare i od mržnje zbog bratove samovolje i nadmenosti. Pošto je slep, lepota i samozaborav u uživanjima za njega su nedostižni. u svojoj tami on je osuden na samoču. Medutim, istovremeno zna da u rukama ima snagu koja je pobedonosnija od svih drugih Ijud-

skih snaga i koju čoveku može da da samo distanciranost od običnog, uopštenog. samo telesnog sveta. To je moč saznanja. i to saznanja o prvim i poslednjim ljudskim stvarima. Sahzeman zna šta ostaje skriveno Sahrijaru i svima drugima, naime. da je tama u koju je bačen prilikom rodenja prvobitnija, istinitija i dublja i daje zato i silnija od bilo koje svetlosti, Sve dolazi iz tame i u nju se na kraju uvek sve i vrača: u tárni su otvorena strašna vrata kroz koja svi odložite na put bez povratka! Bez očiju. Biti slep. priča Šeherezada, znači zaista pregledati. U svetlosti koja se razliva samo po površini stvari su, doduše. vidljive i sjajne, ali u. svom sjaju i plitke i varljive kao snovi. U svetlosti je sve samo izgled, a utami je - suprotno - sve sakriveno i duboko, tajnovito i trajno. Tama je svernoguča kao vreme pre rođenja, definitivna i večna kao smrt. Svetlost je u poredenju s njom samo igra praznog spoja, ništa drugo do prevara koja če se svakog trenutka za vršiti. Svakome u svakom trenutku može prestati život, kao što mu je u trenutku i zapo-

čeo, svako se može potisnuti bez očiju opet u tamu. Zaista. sigurno je samo to da če svako jednom otiči na put bez povratka, što, naravno znači da svako u stvari i najviše pripada Sahzemanovom carstvu... Pa, ipak, izgled koji otkriva svetlost - on je uprkos torne jedino i uopšte sve što je u ljudskom i svakom drugom životu realno i što u njemu uopšte postoji: u lami nije ni sa čim nista. Brača Śahrijar i Šahzeman tako, naravno. jedan drugog ugrožavaju. Doduše. istina je da tama u svakom trenutku može da pokrije blistavi i varljivi svet izgleda i u torn smislu je slepi Sahzeman neprestana otvorena pretnja lepotne Šahrijaru. Međutim, s druge Strane, nepobitna istina je i to da se lepote i užitaka ili čak života samog koji daje svetlost čoveka ne može tek tako odreči. Zato se na tu nepobitnu istinu da je na kraju krajeva sve samo tama i da je život ništavan ne može pristati: to je i krug u kome brača pokušavaju jedan drugog da likvidiraju, da svako u svoje ime osvoji sve na ovom svetu i nad svima zavlada božanskem, izuzetnom sultan-