Bitef

krajne dimenzije. Ali tada se pojavIjuje problem dijalektike distance i približavanja. jer u tom kontaktu mora postajati osečanje nečega što nas se lično tiče, mada, istovremeno, pri najmanjoj probi obuhvatanja mora da se odmah ispolji osečanje neizmerne distance koja razdvaja. I upravo tu istinu kontakta čoveka sa svetom pozorište je uspelo da obuhvati u tim slikama punim tajne, koje izazivaju strah, ali i privlače sebi jer svojom nedorečenošču obečavaju olakšanje i oslobodenje. o Nurt br.s/ 77, Andrzej Górny

(...) Ova predstava je sledeča etapa promišljanja o čoveku koji je tretiran kao primer vrste, a ne pojedinačno. Neobično ekspresivan (mada bez „razdiranja“, tako karakterističnog za večinu likovnih pozorišta), svojom lepotom i čistočom izraza Herbarijum postoji u poznatoj stilistici lublinskog pozorišta. Likovnost (scenografija). pokretne forme, svetlost, muzika i čovek služe prikazivanju iskaza koji se može izraziti literarno (mada. naravno, samo poezija može najadekvatnije dati sadržaj filozofiranja stvaralaca Scene plastyczne. □ Scena br.3/77. Krzysztof Sielicki ... Sečamo se Herbarijuma Aline Sapočnjikove (Alina Szapocznikow) ... u vosku ukočeni profili i polutorza, otisci života koji je prošao i svedočanstva žive ruke umetnika koji ga iz ništavila priziva, sečamo se obogaljene siluete Zdislava Beksinjskog (Zdzislav Beksiński) i lutaka Tadeuša Kantora (Tadeusz Kantor). U toj struji nalazi se i pozorište Lešeka Mondika (Leszek Mądzik). Ovo pozorište savremenom čoveku vrača veličinu Eshilove pačeničke kolone. Herbarijum je priča o ljudskoj čežnji za istinom i ljubavlju. To je predstava bez reči. predstava nemih glumača, kretanja likovnih formi, svetlosti i muzike. Svet u kome je čovek izgubio veru u svetost svoje čovečnosti, izgubio veru da sebi i drugima može biti BOG i NEBO. jeste pustinja slepih larvi koje puze. Mondikova predstava je tragedija i, kao najbolja dela iz tog žanra, čoveku vrača veličinu ne skrivajuči njegov pad, podseča na tajnu ljudskog postajanja. tešku obavezu života za istinu i ljubav... □ Życie Literackie, br.1297. Elżbieta Morawiec