Bitef

ja je usledila posle nekoliko dana. Kaspar je bio zbunjen. Interesovanje za čudo od čoveka počelo je da popusta onoliko koliko je uspevao da se integriše u postoječa govorna pravila, redosled simbola i životne forme, o čemu je nimberški magistrat 20. aprila 1829. godine izvestio Kraljevska komora unutrašnjih poslova. Tek kada je Kaspara 17. oktobra 1829. oko podne, na ulasku u D almarovu kucu napao cmi čovek, kako je Kaspar kasnije rekao na saslušanju u sudu. i kad ga je nožem ranio u čelo. posle čega se Kaspar sakrio u podrum gde je pronaden u besvesnom stanju, ponovo počinje da se povečava javno i službeno interesovanje. Anzelm Fojerbah je 19. oktobra 1829. posetio bolesnika. koji se brzo oporavljao i počeo je intenzivno da proučava spise koji su se odnosili na slučaj Kaspara Hauzera. 17. 12. 1829. Baron fon Tuher je sudskora odlukom odreden za staratelja Kaspara Hauzera. 1830. Objavljena je brošura policijskog savetnika iz Berlina Johana Fridriha Merkera. koji je - a da nikada nije video Kaspara - samo iz objavljenih podataka i njemu dostupnih službenih dokumenata zaključio da nije nemogoče da je Kaspar Hauzer varalica. Januar - maj 1830. Kaspar živi kod trgovca Johana Kristijana Biberbaha, jer Daumer zbog bolesti više nije bio u mogučnosti da vaspitava svog štičenika. Maj 1830. Poručnik u Prvoj regimenti Kraljevske pruske garde Oto fon Pirh, koji je pročitao o Kasparu Hauzeru u madarskim novinama, pokušava da kod Kaspara Hauzera konstatuje rudimente poznavanja madarskog jezika. Kaspar reaguje na madarske reči majka, otac i neke druge. U leto je sa tim jezičkim pokušajima, koji su zainteresovali evropsku štampu. nastavio književnik Móric Gotlib Safir, koji je kasnije naveo oficira policije Jozefa Hikela da ponovi dva naravno bezuspešna putovanja u Madarsku. koja je fmansirao lord Stenhoup. a kojima je trebalo da razjasni poreklo Kaspara Hauzera. 3. april 1830. Kaspar se popeo na stolicu da bi sa police dohvatio knjigu, izgubio ravnotežu i u padu zgrabio pištolj obešen na zidu, čiji je metak okrznuo njegovu levu slepoočnicu. Počele su da se šire glasine o Kasparovoj sklonosti ka samoubistvu, ali fon Tuher govori kako o neograničenoj ljubavi prema životu tako i o kukavičluku. S obzirom na to da se trgovac Biberbah često službeno zadržavao van Nirnberga. a njegova žena je razočarana zbog Kasparove užasne lažljivosti, Kaspar se u razdoblju od maja 1830. do novembra 1831. preselio

na. Njegova žed za učenjem i razvojem je neumerena i povezana sd beskrajnom upornošču. Njegova velika dobročudnost, njegova prirodna, prostodušna čud, a pre svega njegovo visoko osečanje morala, omogučavaju da pridobije ljubav svih koji imaju posla s njim. Medulim, ne mogu ni poricati da ga je nerazumljivo ponašanje prema njemu kaikada novelo na poneku silim laž, ali dužnost mi je da priznam da je, otkad sam ga slavio pod prepisani nadzor, njegovo ponašanje stavim besprekorno. Njegov karakter još nije poprimio onu čvrstinu koja bi se mogla od njega očekivali''ako bi se pošlo od njegovog pretpostavljenog fizičkog starosnog doba. Zhog loga još ne može bili govora o torne da ga možema pripremati za neki poziv, jer je on, kao i dečak pretpostavljenog starosnog doba. spreman da živi i oseča samo za trenulak i slučajne utiske log trenutka. Njemu ne nedoslaju duhovne sposobnosti, mada baš nisu sjajne. Krajem maja 1831. Engleski večiti putnik lord Filip Hajnrih Stenhoup zatekao se u Nirnbergu. Prilikom boravka u oktobru 1829. godine nije pokazao izrazito interesovanje za pronadenog dečaka. a sada je odje-

kod svog staratelja fon Tuhera. Baron fon Tuher na jednom zvaničnom saslušanju održanom 5. decembra 1830. izveštava o stepenu razvoja njegovog štićenika: Jedan pokušaj u leto 1828. pružio mi je dokaz da je Kaspar tada u potpunom mraku lačno raspoznao i pogodio boju dve таrame, od kojih je jedna bila tarnnomrka a druga lamnocrvena, a ni ja ni Daumer nismo bili u stanju da uočimo razlika. Prilikom jedne šetnje, Kaspar je u sumraku, na udaljenpsti od otprilike 150 koraka, uočio črne babice zovinog drvela i lačno označio razlika u odnosu na njemu več poznate borovnice. Bilo je toliko mračno da smo profesor Herman i ja jedva videli obrise drvela. Kaspar ima veoma izostren vid i izražena sposobnost da sve može jasno videli u mraku, ali je osetljivost njegovog očnog nerva toliko velika da, na primer, ne može nista da črta a da pri tóm ne oseti ostro peckanje u očima. Njegove oči se, kako on kaže, ispunjavaju ustajalom kiselom vodom i po nekoliko dana su veoma zapaljene. Njegov sluh je u počelku bio toliko oselljiv da su mu Štirnov/ koje drugi ljudi skoro uopšte ne čuju nanosili najošlrije bolove. Sada,

mada je još veoma oselljiv, može mnogo više da podnese nego na početku. U početku mu je svaki miriš bio neprijatan zbog žestine kojom su reagovali njegovi živci. On je medu različnim mirisima rnogao da razlikuje pojedinačne mirise. Njegova stopala su i sada još toliko meka da mu posle neprekidnog hoda od dva sala izbijaju krvavi plikovi. U odnosu na mirise moram još dodati da smo ga posle otvaranja jedne flaše šampanjca na razdaljini od 4 do 5 koraka posle pet minuta morali izvesti iz sohe, pri čemu se ponašao kao pijan i sve vreme je posrtao. To se dogodilo u februaru prošle godine. Danas se dogodilo da je ušao u sobu u ko jo j se, uvijeno u hartiju, naložilo parče kamfora: morao je odmah da se udalji, jer je dobio žeslok napad kašlja. Takode valja pomenuti i na koji način se razvijao u psihičkom pogledu. Kad se prvi put ovde pojavio, potpuno je odavao sliku čoveka koji je prernešlen u neki novi svet, uz sve nepoznanice koje se odnose na primere i navike iz svakodnevnog života. Od lada je prošao razvojni put dečaka koji je završio prvi stepen obrazovanja, tako da njegove sadašnje duhovne sposobnosti odgovaraju dečaku od II do 12 godi-