Bitef

Hardcore Transsex One-man Show [Radmilo Gnusni i Radmila Pogana] (...) Ja drkam desnom rukom. Zato što sam dešnjak. Shvatio sam da drkanje ne mora da bude samo drkanje, to jest drkanje nije uvek samo ono što se podrazumeva pod drkanjem, već drkanje može da bude i mnogo raznovrsnije. Ima drkanja i drkanja. Probao sam čak i nogom, ali nikako nije islo, a onda mi se desilo iskustvo sa teglom džema od kajsija. Najzanimljiviji je bio trenutak kad svojim kurcem probijem celofanski poklopac i umočim ga u gustu kajsijevačku masu, i normalno, onaj uvek rado očekivani trenutak, izbacivanje sperme u istu. Tačno se sećam da je bilo tri tegle sa džemom od kajsija i sve tri sam naizraenično koristio u te svrhe. Naizmenično, da bi masa posle muljanja kurcem, imala vremena da se opet, makar koliko-toliko stegne. Potrošio sam deset velikih pakovanja celofana, koji sam stalno nanovo navlačio na obod tegle i vezivao ga gumicama, a najfantastičnije u svemu tome je to da je naš džem od kajsija bio apsolutni hit u kraju, ali ne u svojstvu u kom sam ga ja koristio, već kao poslastica. Na parčetu hleba ili u palačinki, ovaj spermatičan džem je imao ukus hrane sa Olimpa, bogovske hrane, i sve tri tegle su pojedene u toku samo jednog popodneva, i zahvaljujuéi tome svi su se sa poštovanjem odnosili prema mojoj baki koja je proizvela taj džem. Čak sam i ja, kad sam video sa koliko uživanja svi trpaju gomile džema u sebe, probao dotični i shvatio da imam vrlo, vrlo ukusnu spermu, naročito u toj kombinaciji. Sačuvao sam pola tegle džema, koju sam natenane iste večeri sam pojeo. Ima drkanja i drkanja, ali definitivno najbolja vrsta je drkanje pomoéu dinje. Gurao sam ja svoj kurac i u vazne, rupe na krevetu, u sarme i pihtije, ali kad sam ga prvi put gurnuo u dinju, to je bilo ono pravo! Ne u bilo kakvu dinju, već u dinju koja čitav dan stoji na suncu i skuplja blagotvornu toplotu, pa se onda nožem na jednom kraju iseče, u već poznatom obliku, i tek onda se kroz tu isečenu

rupu proturi kurac. Čak su i moji roditelji mislili da sam načisto poludeo, pa su pozvali čika Stevu, koji je bio psihijatar, da proveri da li je sa mnom sve u redu, pošto spavam sa dinjom i ne odvajam se od dinje, ali čim sam mu objasnio o čemu se radi i on je odmah pazario istu (...). □ Milan Delčić

Ijuju Ritam: Idete na MES AM, raduješ li se? Delča: Radujem se što ću da imam super odelo. Ha. Ha. Imaću odelo koje će, umesto epoleta, imati, onako, znaš (pokazuje na ramena) dva govneta. Jedno s desne strane, drugo s leve (...). Ritam: Meni se čini da ćeš imati ironičan odnos prema onome što pevaš? Delča: Ne znam. Ja nemam takav utisak. Tője onako, liči na to, ali nije to. Ritám: Meni liči na vreme kad ste se pojavili, kad ste bili okarakterisani kao art grupa! Delča: Šta to znači? (...) Ritám: Da to nije neka pripremljena odbrana u slučaju da te optuže za preveliko naginjanje komercijalnosti? Delča: Kad me neko za to optuži, ja prestajem da razgovaram s njim. Ritám: Delča, ti si čovek koji nema apsolutni slub? Delča: Pa, u kafani nemam (...). Ritám: Za pet godina može svašta da se desi. Da li bi pevao kad bi imao milion dolara? Ne od sreée, nego za pare? Delča: Da. Radio bih puno, ali bi na Slaviji bilo puno panoa sa »U škripcu« i na TV bi bili non-stop. Sve pare bih dao za testvari. Ritam: Žališ li za nečim čega nema na ploči? Delča: Da, nisu mi dali da stavim ’armoniku. Armoniku treba (...) Ritam: Delta, da li više voliš »Beatlese« ili »Rolling Stonese«? Delča: Ja sam neopredeljen. □ Interjú u časopisu »Ritam«, Beograd, decembar 1990.