Bitef

Klaustrofobija

Malij dramaticeskij teatr Sankt Peterburg Rusija Lev Dodin: KLAUSTROFOBIJA Režija: Lev Dodin Adaptacija: Lev Dodin, Arkadij Kacman i Sergej Bahterev Scenografija; Alexis Porai-Kochets Dramaturg: Mihail Stronjin Klavirska pratnja; Jetena Lapina, Ana Cernova Inspicijent: Olga Dazidenko Ton-majstor: Evgenij Kagan Osvetljenje: Oleg Kozlov, Dimitrij Lejtland Rekvizita; Julija Zverljina, Svetlana Golubova Kostimi: Marija Fomina, Irina Cvetkova Maska: Galina Varuhina Učestvuju; Natalija Kalinjina, Natalija Kromina, Tatjana Livadskaja, Ljubov Makejeva, Julija Morévá, Marija Nikiforova, Tatjana Olear, Natalija Sokolova, Irina Tiänina, Leonid Alimov, Dimitrij Vitov, Oleg Gajanov, Oleg Dimitrijev, Sergej Kargin, Igor Konjajev, Jurij Korodonski, Aleksandar Kockarjov, Anton Kuznjecov, Sergej Kuriščov, Igor Nikolajev, Igor Ponkratov, Andrej Rostovski, Vladimir Seljeznov, Leonid Semjonov, Artem Cipin, Igor Černjevič, Arkadij Šarogradski. Učesnici u predstavi inspirisali su se između ostalog tekstovima Viktora Njekrasova, Venedikta Jerofejeva, Vladimira Sorokina, Ljudmile Ulicke I Marka Haritonova.

Učešće predstave KJoustrofobija na Bitefu pomogao je Soros fond Jugoslavia.

KLAUSTROFOBIJA Balet. Sala, van vremena, juče i sutra, skvat za slikare, prostitutke i ćaknute, mesto koje kao da je napušteno, all puna aveti i uspomena. Mazda sala 31 9 Pozorišnog institute u Sankt Peterburgu, gde danas studiraju student! Malog teatra i gde još odjekuje smeh nekadašnjih studenata, Mandeljštama ilj Nabokova... Übikvista je organizam koji se može prilagoditi bilo kojoj sredini. To je növi »junak našeg doba«. Nova generacija mutanata roaena u razočarenju, kraju ideala, očajaniu, neznanju, gubitku korena i kulture. 1, povrn svega, opšta. Kratka priča poslednjih vremena iz usta dva primera novog doba... Balet. Übikvisti su proizišli iz tako ujednačenog sveta da se više ne mogu razlikovati ni polovi. Ali čak i oni, paradoksalno, sanjaju o Ijubavi... Kad ne znaš kuda ideš, seti se odakle dolaziš: detinjstva, svo e škole... prvih želja, bernije, zvanične pridike... Balet. Sećanje na ženu: čak i Ijubav donosi klaustrofobiju. Pobeći po svaku cenu... u želju... u prošlost. Ljubav pojas za spasavanje, Ijubav uprkos svemu. Zaljubljuje se u učiteljice, ali se spava s kurvama: Smara u uličnom žargonu. Nova generacija negacije i odbijanja izmišlja sopstvene šifre, sopstveni isljučivi jezik. Svaki pojam napretka smatra se novim idolom, zamenom za stari, pa ga što pre treba uništiti... Balet. Umetnik pokušava da pobedi otpor materije, ali ta materije nije ni glina ni kamen, već vreme i Ijudi, novo i staro. Teško je stvoriti oblik- sliku sveta - od takvih elemenata, a i stvarnost nameće gorke zaključke...