Bitef

JOSEF NADJ Majstorski potez Josef Nadj, za koreografija roden 1987. godine, ne opterečuje se onim pokušajima koji ukazuju na taktički duh i oprezan stav: nudi Pekinšku patku kao svoje prvo delo. Majstorski potez koji ga odmah izlaže onim anatemama kakve vole da upučuju baletski "fundamentalisti" kad osumnjiče balet da je stupio u neskladan brak. Igra Josefa Nadja slaže se sa pozorištem lačno je da se od Pekinške patke igra Josefa Nadja slaže s pozorištem; ne sa pozorištem reči, nego gore: s pozorištem akrobata. Slaže se sa muzikom, onom iz paviljona i bleh orkestara, ali i sa nemim filmom, kaleidoskopom, čarobnom lampom, cirkusom, lutkama, madioničarima, srednjovekovnim misterijama i pričama s vašara. Priznajmo odmah da takva dispozicija navodi gotovo na strah da ono što se nudi kao Sto godina samoče nekog Garsije Markesa, koji bi bio rob i igrač, neče imati nastavka: gotovo strah da če sjaj ove etno-porodične hronike jednom zasijati, jer svetkovina mahnitije slika, virtuoznost Pekinške patke poseduju tako golemu uobrazilju da če dopustiti da bude opelješena. Pošto nije veštačka, Nadjova uobrazilja je neiscrpna Naučili smo odonda da je Nadjova uobrazilja, pošto nije veštačka, neiscrpna: od detinjstva su je nežno pothranjivale bajke: da su ga dobri Ljudi iz Kanjiže, njegovog rodnog grada u Vojvodini, u madarskoj sredini u Jugoslaviji uspavljivali tim pričama. Na njemu je, kao čudu od deteta, bilo da za uzvrat izmišlja mitologiju.

posebno skovanú za njih, ne toliko da bi to svedočilo o postojanju jednog naroda - kad bi bio ogrožen - nego zato što se u Kanjiži zna da je mit iznad stvarnosti atoli ko što je Laž koja govori istinu. Zbog toga treba verovati u pozlačenu legendu Kanjiže, ne sumnjati u postojanje Zavodnika, vukodlaka, duhova koji se pozivaju na večeru, ne treba sumnjati u natprirodnu moč patuljaka, grbavaca i žena s repom konja, treba verovati u bilijarske lopte koje same igraju i proverenu činjenicu da - ako su ljudi, tamo kao i svuda, ponekad kao zveri - i zveri takođe ponekad imaju ljudske želje. Priča o takvoj epopeji se ne improvizuje. Josef Nadj se strpljivo priprema; najpre, lepe umetnosti u Budimpešti, zatim u Parizu, pantomimsko obrezovanje i uporno pohađanje koreografskih svetova Katherine Diverres, Marka Tompkinsa i Francois Verreta, kojima izoštrava svoj ukus za onirizam. Sve smicalice fantastike Očigledan eklekticizam njegovog umetničkog obrazovanja, daleko od toga da raspe, da ga navede da balansira medu različitim tehnikama i različitim žanrovima, teži onom zbog čega izgleda kao da su ga zadužili tamošnji živi, ne računajuči ono što mu traže mrtvi: da izgradi scenski prostor gde mogu, kako im se prohte, da se razmeste sve smicalice fantastike - nestajanja, trikovi sad-ga-ima-sad-ga-nema, akrobacije, mistifikacije i metamorfoze, iz reda onih koje Emir Kusturica takode koristi i bez kojih impozantna skromnost malih ljudi iz Kanjiže ne može da se ispriča. Junad sasvim posebnog kova Takva hronika bez reči odgovara samo junacima sasvim posebnog kova. Geza Csath, madarski pisac, prokleti