Bitef

Ite Missa Est To je bio trenutak koji se iščekuje i sala je brújala kao cirkuska arena pred ulazak osuđenih. Svi su hteli da vide, sada kada Bouvier í Obadia rade odvojeno, ko je od njih pravi koreograf... Pitanje je besmisleno, jer kakav god da je odgovor, Régis Obadia ima nešto da nam poruči i to je važno. lako se tako ne predstavlja, Régis Obadia je koreograf hrišćanske inspiracije. Ne samo zato sto se, citirajuói Majstora і Margarini, direktno poziva na Pasiju, već i zato što njegov intenzívni i uzburkan sekstet višestruko upućuje na Hrista. Elementi hrišćanske logike konstanta su ovog ostvarenja: jedan od likova koji viseói gleda uskomešanost onih dole, predmeti jaké simbolike poput merdevina, polunaga tela u položajima prepuštanja koja podsećaju na "pieta" (onaj koji ovo osporava zbog senzualnosti пека pogleda Svetu Magdalénu od Bernina). Sve do veoma lepog završetka kada se, raširivši veliku prozirnu plastiku, koreograf upinje da sprejom naslika velike razbacane erte koje ove večeri (da li nesvesno, slučajno ili namerno) poprimaju oblik pomahnitalog krsta jarko ctvene boje koja se razliva. Odista, polazište je, u osnovi, telesni poziv na ljubav. Ali, pored toga što ovaj argument ne umanjuje značaj prethodno rečenog, pozivanje na Bulgakova navodí nas i da u koreografiji tražimo višestruku strukturu, i iz sloja u sloj isto pitanje: kako izgleda spasenje jednog koreografa? Philippe Verriete ITE MISSA EST Les Saisons de la danse, oktobar 1999. U belom plastu s poštovom boje krvi, Я šepavim konjaničkim korakom, u rano Ą jutro dana četrnaestog, prolečnog Æ meseca nisana, pod sluhove peristila Jİ izmedu dva krila palate Iroda M Velikog izašao je prokurator M Judeje Pontije Piłat. Prokurator j je najviše na svetu mrzeo miris M ružinog ulja, i sada je sve Л predskazivalo rdav dan, jer M je taj miris počeo da pro- Ж ganja prokuratora od rane Odlomak iz romana Majstor і Margarita Mihaila Bulgakova

Ove reči su me usmemvale u radu sa igračima na Openingu. Tema raspeća zastupljena je u celom kornada - ta кгііка, istorijska i metaislorijska tacka u kojoj se sue mši. Između ličnih ispovesti, tela koja se rasprskavaju i nagomilanih sirovih slika, Opening stalno prelazi sa istorije na pojediaca і natrag. Komád se završava onako како i počinje - bojom. Metamorfoza: aveno je boja krvi života... krvi smrti... života. * Régis Obadia