Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Број 2

(К1в(Јс1егасЈв1:сН) — Природно да морам ммати ножне мишиће као пакоатлетичаркв — кад Фриц |ош увек држи гарсонијсру на петом спрату. Америлш

_ . (К1ос)с)огас1а15сН) арантуЈсм ти да Бип вишо ни у ком случаЈу неће допрети до моје зоне сигурности.

— Како ти се допада ова налред_ Па ја Је видим само од позади..

Судија кори оптуженога: — Није вас срамота! Дајете лажну изјаву, пошто сте се заклели животом ваше мајке и оца да ћете говорити истину. — А, то није важно... Ја сам син непознатих родитеља. ❖❖ — Које Је пиво боље: бело или црно? — Ах, остзвите, молим вас, то бело пиво. Т/ скоро сам попио пет кригли црнзг пива и било ми је сасвим фино. После тога сам попио пат кригли белог пивв и једва сам л\огао да се држим на ногама. ❖❖ — Ако ти мама да десет динара, а за три динара трзбз да купиш шеНера код бакалина, колико Неш вратити мами новаца? — Ништа. — Како ништа? — Седам динара смо веН дужни бакалину. ❖❖ — Милане, које јело највише волиш? — Пасуљ, Јер се од њега редовно разболим, па не морам да идем у школу.

— Зашто пијете толико, пријатељу? — Зато што се осеНам сасвим други човек кад попијем једну ракију. — Зашто онда после прве чашице не престанете? — Е, али и онај други треба једну да попије. ❖❖ Млада жена сва уплакана пробацује своме мужу: — Некад си ми говорио да сам твоја краљица, али од неког врвмена немаш за мене ниједне лепе речи!.. — То је сасвим тачно!.. одговори јој муж. Откад ми моја краљица спрема јело, које не могу да једем, откад она више не крпи моје рубље, не зашива дугмад на моме оделу, и вешу, ја више волим да живим у републици. ❖❖ Е, драги мој г тако ти /в то. Када пољубиш неку ж<зну против њено воље, мораш да платиш казну. Да, а ако пристане да јз пољубиш, онда стаје много скј ^ пљо.

Ж