Bodljikavo prase

-.ОДЉИКАВО ПРАСи Страна 3

КАФАНСКИ РАЗГОВОРИ

Лоезија и проза

Жена: — Овде је толико лепо, да бих ту могла вечно остауи. { Муж: — Па, останиИз црног царства

— Зашто си без одела) — Ја сам сада у жалости.

Ко је расејанији

— Хеј, друже, логледај, молим те, шта ми је упало у око!

— Забога, г. колега, како се можете купати без костима!

— Ви сте онај песник који женска уста упоређује са ружиним пупољком? — Да. Ја сам. — Дозволите да вам приметим да сте се јако преварили. Ружин пупољак је обично затворен. ! ❖❖ Учитељ пита једног Јјака: — Шта је твој тата? — Мој тата је кројач. — Добро. Твој тата прими да шије три пара одела по три сто динара, колико ће добити за сва три пара? — Ништа неће добити. — Како ништа? — Па тако, мој тата увек шије на вересију. — Али рецимо кад би добио? — Онда би у најбољем случају добио половину. — Ах, страшно сам забрииута, жали се гбспођа Мица својој пријатељици, муж ми је постао много расејан. — А по чему см то приметила: — Јуче кад је попио кафу коју сам му донела, оставио је три динара на тацни. — Није то тако страшно, умиривала ју је пријатељица. — А кад је полазио придржала сам му капут, а он ми је тутнуо динар у руку. — Ни то није страшно. — Али јутрос кад је устао с кревета, оставио је педесет динара на ноћном столу. 1 — Е, то је већ нешто друго. — Да! али тачно у осам сати1❖❖ — Господине, тата ме Је послао да вас питам хоћете ли да му вратите његов точак. — Зар твој тата не може да уради као ја: да узајми један? ❖❖ — Госпођице Маро, ја вас во/у<м! Клечим на коленима пред вама! Ја сам ваш роб! — Добро, добро, онда ћу према вама поступати као према робу: поклањам вам слободу. ❖❖ — Питајте мога мужа шта жели за ручак. Ја с њиме не говорим. — Ја, госпођо— не говорим ни ја с њим. ❖❖ — Шта мислите о разводу брака, госпођице Грета? — Зашто питате? — Зато што бих хтео да вас запросим. ❖❖ Поповић је {ако болестан и Јвдан пријатељ који је дошао да га посети пита га: — Је ли долазио лекар? — Мој није, али мало час дошао је лекар код мога суседа који болује од исте болести. — Па хоће ли и код тебе доки? — Није потребно. Ја сам направио отвор у зиду, па сам врло добро чуо све што му је саветовао да ради. ❖❖ У кафани жали св Један човек. — Замисли, лекар ми је дозволио да пијем само по једну чашу вина после сваког обеда. — Па шта радиш? — Па уздржавам се, али је несрећа у томе, што никако немогу да једем више од четрнаест пута дневна

— Мој син капетан, доћи ^е за који дан. Сад је реконваленсцент. — Пази, пази, како он брзо напредује ♦:-:♦ Џим и Џон путују са својом дружином по Дивљем Западу. Хо^е и они да оснују нову варош! 1 На првом починку каже Џим Џону: — Чуди ме, што смо собом повели и непотребне људе. Немамо довољно ни хране, ни материјала за све— Па сви ће они бити потребни, Џиме. — Неће Џоне. Погледајте оног погуреног старца, који се једва држи на ногама и никако не може да нас стигне!... — Мој деда!.„ Па он ке нам бити потребан да оснујемо гробље. ❖❖ Жена: — Хвала Богу, кад се завршише и ти избори! Па, иако си пропао, главно је да си одједанпут одвезао. Муж (пропали кандидат): — Кзко одвезао? Дупло сам везан! До идућих избора морам да се одвезујем код банке за изборни дуг. ❖❖ — Ви, г. дскторо, кажете да је мој муж потпуно излечен? Али видите да он неће сад да пође са мном! — Па то вам је најбољи доказ 'оспођо, да он више није луд! ❖❖ — Куда јурите тчко? — Хоку да спречиV тучу измедве чосека! — Између два човека? — Између мене и мог гониоца. ❖❖ . У суду са суди некој разбојничкој банди. Претседник изриче пресуду по којој се вођа банде осуђује на вечиту робију. — А какву кемо казну за саучеснике? пита претседник на уво једног свог колегу. — Десет година мање, п,ромрмља овај и настави да дрема. ❖❖ — Хтео бих да плетим порезу у натури. — А шта сте по занимању? — ...Боксер! ❖❖ Жена: — После смрти, веле,

— Па шта ти миспиш о овоме у »Дирису«! — Ништа. Омастили се људи машћу, па могу да омасте и конопац.

Сигурна „заштита"

— Напред, друже, не боЈ се. Ја стојим иза тебе.

ВЕНЧАЊА

Но&и

дуига иде у какву животињу. Муж: — Онда теби није потребно да умреш. ❖❖ — Како? Зар мој спасилац давас није дошао на плажу? упита једна дама. — Шта! Зар не знате, госпо■ђице? Па морали су га одвести У болницу. — А зашто, кад се јуче одлично осећао и носио ме на рукама као да сам перо? — Да, осећао се одлично, али га је у том ^гренутку видела његова жена, па га је удесила за врбицу. ❖❖ — Дакле, ти и Мица сте срекии брачни пар! — То јест, она је срећна, е ја сам ожењен. ❖❖ Жена: — Рекао си ми да идел на свеж ваздух, а сад видим да долазиш из крчме. — Па ми смо отворили све про-

У Всстминстерској Катедрали у Лондону, кантерберијски надбисиуп венчао је г. Соса, из Москве, са г-цом Вини, из Лондоиа. Наше честитање)

Главни уредник: Светомир СтојановмК Уредник за илустрације: Теодор Дпк^ћ. Власник и издавач: Светомир СтоЈановић. Уредништво: Београд, Ђ. Вашингтона 12/Ш. Штамоа: Штампарија аЛуча, Беофао- /