Bodljikavo prase

Број 10

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 1

Касм с авнање Џ

Џом Мак Наб је био испрапан Амориканац, вли то не значи да је играо на берзи, спекулисао са европским инфлацијама и кандидовао се за претседника са обећањима које неће никада да одржи. Није такође спадао ни у оних седам милиона незапослених ове срећне земље. Он је просто био радник. Радио је у Фордовим фабрикама на сериској изради аутомобила и завртао шрафове на левом делу предње осовине. По његовом прорачуну, за свог живота је завртио 7,586,345 шрафова, и то

Годину дана је живоо Џон Мак Наб од тих успомена. И за то време завртио још 45.731 шрафова. Затим су дошли неки гласови о неизазваним нападима, о опасности за Западну хемисферу и о неком рату. Џон Мак Наб се није много плашио за мир, јер ]е веровао у обекања претседника кога Је изабрао за лепшу буду^ност, виски, пиво и џин. Једнога дана је пред њим стао надзорник. — Џон Мак Набе — рекао је нежним гласом — остави посао и јави се пословођи.

све за еедам долара недељно. Не може се рећи да је та плата била мала, пошто је Џону Мак Набу, кад исплати све отплате, порезе, прирезе, порезе на порезу, пћрезе на прирез и прирез на доходак, остајало ипак 25 центи за један виски. И он је био срећан. Пио је свој виски, завртао шрафове на левом делу предње осовине, и сматрао да је у земљи све у реду. Имао је и лепих доживљаја у животу, Једном је био у Њујорку и прешао улицу а да га није прегазио ни један ауто. Други пут је био у Чикагу и није срео ни једног гангстера. Али најлепши је свакако био пут у Детроит када су били тре+,и избори за претседника. Читав низ аутобуса је покупио неколико хиљада радника и одвезао их у град да гласају за мир, сре^у и благостање >мерике у личности Франклина Рузвелта. Стрпаше их у велику боксерску дворану Ред Стара где су већ један белац и један црнац разбијали један другоме њушку, Затим је на ринг изашао један укрућени џентлмен са берзанском физиономијом и окружен радио микрофонима одржао запаљиви говор о нечему што се одноеило на висину наднице, угодан живот радника и срећну будућност. Затим су сви отишли да се тискаЈу као марва и гураЈУ У кутије листи^е за старог претседника. Затим су сви добили толико много пива, вискија и џина да је живот изгледао заиста леп а буду^ност под воћством новог претседника в°личанствена. Затим су ишли у групама певаЈуки урнебесне песме и гурају^и лактовима полисмене. Посетили су Луан Парк, тобогане, мале крчме и по-»оришта са јевтиним герлама. Претседник је заиста почео да одожава обећања о лепшем животу.

У великом претсобљу пословође седело је већ око стотину радника. Ћутали су јер су имали рђавог искуства са пословођом. Један по један су улазили у канцеларију и нико се није вракао натраг. Најзад дође ред на Џона Мак Наба. За елегантним столом пословође седели су: један официо у средини и два уентлмена са изразима филантропије са стране. — Ви сте Џон Мак Наб? — запитао је официр^ гласом пуним дирљиве топлине. — Јесам, сер. — Џоне Мак Набе — прихватио је тада џентлмен са десне стране — у вашим рукама се налази судбина света. Џон Мак Наб је затрептао очима Бацио је поглед на своје руке, прљаве и пуне жуљева. Затим Је одговорио: — Не разумем, сер. Џентлмен с лева му је ставио руку на раме. — Џоне Мак Набе, свет се нал»зи у опасности. Сваки амери1'ки родољуб, демократа и републиканац треба да заборави размирице и да се жртвује за гепшу буду^ност наоода. Џон ее осмехнуо. Чим ови џентлмени епомињу лепшу 6«чу ^ност, би&е ту локања на мртво. Као и прошли пут. Климнуо |е љ^базно главом и оекао, облизнувши усне: — Споем^н сам на жотве, еео. Осћицио је тала отворио јеран велики спиеак. — У пешклију или морнарицу? — загитао 1е. — Ја гласам за морнарицу, с1»п. Лицц иентлмена постала еу триумф^гно хлапна. — Изведите овог момкв из моонлоице — рекли су једном жилавом полисмену ко|и се јавио нз притисак звонцета.

Стрпали су збуњеног Мак Наба у Један аутобус коЈи Је отишао до станице и изручио своЈу садржину у један вагон украшен војницима са бајонетима на пушкама. Било је ту још пуно момака који су мрачно гледали пред собом. — Куда путујемо? — запитао је Мак Наб свога еусвда. — У Свн-Диего. У штвб пвцифичке морнарице. Мак Наб се збуњено чешкао по глави. Било му је нејвсно откудв свда да се гласа за морнарицу у Сан-Диегу. Одвели су их тамо на један велики крсташ коЈи се цаклио од чистоке. — Морнари — дочекао их Је кеки проседи човек са безброј ширита на рукавима. — Ваш дббровољни долазак одаје велику патриотску свест америчког нвродв. Човечанство је сре^но што вете да се борите за њега. Неко поред његв је споменуо цело родословље патриотизму и човечанству. Мак Наб је почео да разумева. Још више је разумео када су га угурвли у морнвреко одело и утрапили му у шакв кофу воде и четку. — Сер — обратио се он са кротком учтивошћу једном официру покрај топа од шеснаест инча — Ја сам гласво за претседника који је обећавао мир и благоста^ке. Зашто се онда налазим овед? Официр је обрушио на њега муњу свог презривог погледа. — Клипане, ти си овде дв се бориш против оних који угрожавају мир и сре^у човечанства. Џон Мак Наб је ућутао и почео да пере палубу. И прао је недељу дана, све док се крсташ није укотвио у затон рајског острва Хаваја. Ту су дали да у име борбе против непријатеља мира и човечанства љушти кромпире док су официри у великој сали банчили са шампањцем, адмиралима и мрким лепотицама. — Није тешка ова борба за њих — мислио је Мак Наб — али бих и ја радо попио један виски. Макар и пиво. За то време поднапити адмирал је вречао кроз округле прозоре брода. — Разби^емо им њушку, џентлмени. Целоме свету. Ми смо кајмак, скоруп, обрст, милерам, англосаксонске расе. Сутра дан, у зору, цело је друштво још спавало када су очаравајуће плавим небом дозујали непознати авиони. Морнари са неколико десетина укотвљених бродова посматрали су их радознало и видели како чепознати ввиони испуштају изнад њихових глава мале стварчице. налик на кратке и дебеле цигаре. Десетину секунде после тога настао је пакао Експлозије су избациле официре, капетане и адмирале из њихових креветз Разбарушени и полудели од страха, официри су гурали морнарз у торњеве великих топова и пуцали са њима, бесмислено и насумице, док је хаос достизао в г "хунац. Џон Мак Мак Наб је г< нио невешто и сетно незагигиз уста великог топа тешким пројектилима ј). мислио на претседника кога је ~8)».брао за виски, пиво и џин у име мира и срзће

Т г& ЈТ Т ^'"*- АТ>нмшцх>а.„ Т1Жлм> риђиџ

и ваздушне на Истоку

човечаиства. Мислио је на свој живот који је био далеко од неке среке и лепше буду^ности, на својих 7,586.345 шрафова који су га зашрафила за ; едан 5осмислен и пасји живот, на 25 центи неделног вискијч и нј оне који су били непријатељч мира и човечанства. Његове мисли прекинула је детонација која је исцепала челик, здрузгала људсча тела и разбацала их по палуби крст^шз који је тонуо. Џон Мак Наб је последњч пут отворио очи, и видео крај себе једног морнара, слободног грађанина Америке који је издисао у бари смрдљиве нафте. Мак Наб је са муком дигао руку и додирнуо суседа који диже на њега

очи препуне ужасв, неверице и жалости: — Друже — запитао је Мак Наб, прикупљајуки последњи двх — пре него што умрем, реци ми који су то непријатељи мира и човечанства против којих се боримо? Морнар се сетно осмехнуо " зазртео главом: — Не, незнам, друже. И два добровољца утонуше у дубине луке коју су синови амвричких милијардера из милоште назвали »Бисерни Залив«. ВЛАСНИК — Је ли ово твоја кука? — Божја, па моја. — Море, добро је само кад између тебе и Бога не стоји Хипотекарна банка.