Bodljikavo prase

\ Страна 4 6РДЉИ КА ВО ПРАСЕ Б Р °)-11

џ

-ИА УЛИУ,И

4ЧА УЛИЈЈ.И.

x. галангериои

У ГАЛАМГЕРИОИ

Ј Узллиге овОјРОСПО5О А10гу ваји илотоплулав: 1 ПРЕПОРМЧИГИ (

Ј то влм ан с & е ^Лко хо = ПЕТВ У2>1У1ИГЕ:,»АК0Ј4Е-П0 ђ|Тг>УђИТЕ ПД С5СГАБК1ГЕ /"

ПОГРЕШНО РАЗУМЕО Два млада човвка дођу лвкару који јв лечио н>иховога стрица, банкара Сими^а. И обојица почеше у један глас: — Дошли смо, господине докторе, да вам од срца захвалимо ипо сте лечили нашег стрица... А лекар их прекиде: — ЈелЧе, а кад је умро? ЊЕНА СРЕЋА — Госпођо Јело, чула сам да се ваша сестра верила. Бога вам, је ли срећна? — Сре^на је, не може бити боље! Једино што јој се не допада, то је њен буду^и муж. ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ОЖЕНИШ — Слушај, Перо, време је да се ожениш. — Ма остави ме на миру, човече! Нећу да се женим! — Ама зар ти није досадило да сваког дана идеш у кафану и да једеш ко зна шта. Онда се вра^аш у хладну собу... Хтео би с неким да разговараш, а сам си... — Добро. Знам шта хо^еш. Сигурно си ми нашао неку давојку. Али ако она не зна да кува? Ако не буде добоч дома<\ица? Ако она говори онда каД је мени воља да говорим? Ако... — Их, ала си смешан! Па ко ти каже да мораш увек да седиш код ку^е? У АПОТЕЦИ — Јесте ли сигурни, господинв магистре, да је овај ваш мелем за жуљеве тако добар лек? — Уверавам вас, ако вечерас само једном намажете, неста^в жуљева и сутра можете до миле воље трчати. — Дајте ми га онда, јер сутра идем на излет са друштвом. — Ево вам лек, али вам не бих саветовао да идете на та| излет, јер ^е сутра падати киша. — Откуда то знате? — Ужасно ми сева жуљ, а то је сигуран знак. САМО СТРПЉЕЊА Човек кога вара жена отишао да се пожали тасту: — Слушајте, ја више не могу овако! Ако је још једанпут ухватим, тешко њој... — Јест, Јест, али ]ош горе би било да је крадљивица, а то проКи. И њена мајка је била раније иста као она, али сад, само је погледај, откако је поружнела постала је светица и, веру| ми, и не помишља више на то да ме вара. Тако и ти. Стрпите се; за двадесет година ништа од тога неће бити. ЗБОГ ВЕШТАЧКОГ СИРТ.ЕТА Манету суде због то>"в Ш'о ја продавао вештачко сир^е. — Признајеш ли да си крив? рита га судија. — Боже сачувај, г. судија Ја ли слободно да нешто питам? — Питај слободно. — Знате ли ви хемиЈу? — Не. — А ви, г. хемичару, знате ли законе? — Не. Ја сам само еештак. — Онда, славни суде, дозвопите да вам приметим: ви, - судија и ви г. хемичару, учени сте људи, па ипак ви, г. суди!а. не *нате хеми|у, а г. хемичап не *»на законе А од мдм« тражитО да знам и )«дно и двугв.

ФЕНОМЕН На улици се сре^у два познаника. Једна води собом једанаестогодишњу керчицу. — Дакле, то је та твоја мала, за коју си ми ту скоро рекао да је прави феномен? — Јесте, то је, одговара родитељ, да феномен. Једанаест јо! је година и не свира у клавир. ДОБАР ПАС Један брачни пар најмио вилу у планини. Једне вачери, или боље реКи једне ноки, суседи угледаше млади пар пред вратима како очајнички гледа у капију. — Шта се то десило? Јесте ли заборавили кључеве? — Не, одговори муж утучено, купили смо новог пса чувара, па нам не да да уђемо.

ЊИХ ДВОЈИЦА ЗНАЈУ У другом разреду основне школе пита учитељ; — Јоцо, знаш ли ти штогод о постанку људи? — Људи... овај... људи... — Седи; не знаш! Кажи ти, Павле! — Постанак људи... Молим, господине, ја тада нисам био у школи... — Седи. ХаЈде реци ти, Милане? АЛилан прилази учитељу, смешка се и каже; — Ја знам како људи постају, ви знате како људи постаЈу, а шта ови балавци мораЈу и то да знају!

ПРВИ ПУТ НА ПОЗОРНИЦИ Један младиК је хтео да постане глумац, иако су се том рротивили његови родитељи. жел.а му се испунила и он доби : прво једну улогу служитеља. Кад је дошло вече да се појави на позорници, он је сат раније био обучен и, огледајуки се у огледалу, стално је понављао оно неколико речи које је имао да каже: — Господине грофа, Једна дама од шесдесет година чека у претсобљу: Кад је дошло време да он изиђе на позорницу, сценарист га упути на позорницу. Али како се био збунио, младић упаде и рече: • — Господине грофе, шесдесет година чека једна дама у претсобљу. НАЈБОЉИ МАМАЦ Један човек разгледа неку пољску вилу, коју би хтео да купи. Како вила није богзна како лепа, а око ње је мала баштица зарасла сва у коров, купац не изгледа баш одушевљен. Да би га придобио и наговорио да купи, сопственик поче да хвали своје имање, па ке: — Јесте ли ви ловац? — Па, кад има дивљачи! — Е, онда Ке вам се овде свакако свидети. Има један зец који сваког дана долази у комшијину башту.

НА ЦАРИНАРНИЦИ —у Имате ли што за царину, госпођице? — Ништа, идем од вереника, ето видите, ако хокете. — Допустите... Ево, овде у чарапама имате три кутије финих цигарета, у комбинезону имате нове свилене чарапе, а испод ове хаљине кутију с бонбонама! — Та није могу^е? Јаој, срце слатко! ВеруЈте ми да нисам веровала кад ми је казао!.. Плати1\у коликогод тражите! ПИКАНТАН ПРЕТРЕС У некој вароши одржавао са један врло пикантаи судски претрес. Још много пре почетка претреса била је судска сала пуна, наравно највише женског света, ве^ином из бољих кругова. Виде+.и то, претседник суда рече: — Пошто је ствар претреса врло саблажњива, молим све поштене жене да напусте салу. Ниједна дама није хтела да напусти своје место. — Одаџија, рече тада претседник, пошто су све поштене жене изишле, најури, молим те, оостале! ПРАКТИЧНА ЖЕНА Код »Цара« два стара пријатеља разговарају о породичним стварима: — Моја к!\и, каже Један, студира медицину и за две године доби^е за доктора. — Хе, одговара други, моја Је много практичнија од твоје, она не студира за доктора — она је ве+у добила доктора.

БЕЗ ИКАКВЕ ПОТРЕБЕ Седе у кавани неколико пријатеља, па воде празне разговоре. Један, који међу њима важи за наЈпрактичнијег, каже: — Ето, једне непотребне ствари. Троше се толике паре да се назидају читаве зидине око гробља, као да ке мртваци побе^и из својих гробова. Сви присутни се сложише да је он — бистар човек.

ТЕСТАМЕНТ Осети неки богати Лала да ускоро умрети, па реши да направи тестамент. Позову му бележника и потребне сведоке да пред њима каже своју последњу вољу. Поред њих ту Је и цела Лалина породица. Лала издели прво своју земљу, а потом покретне ствари, па поче да дели стоку. На крају уз болан уздах рече; — А ону краву што Је веК осам дана нема, ако се не нађе, остављам светоЈ цркви да ме спомиње о благданима, а ако се нађе, нека је узме мо| син Стеја. ЈЕВРЕЈСКИ Два Јеврејина потписуЈу уговор о ортаклуку. Последњи члан уговора гласи: — У случају пада под стечаЈ добит се дели на равне долове.