Bodljikavo prase

ВроЈ 1}

ВОРЉМЧАПО ГТ»>АС*

■О&аћв

4ј&авЈое и О!

тт ш | џџ*џ

Без наде

Од поеледњег налада из ваздуха Лондон није доживео такво узбуђење као приликом веридбе леди Елене Блокингамхауз са лордом Едуардом Фиц-Џералдом. Отац леди Елене, лорд Џералд Блокингамхауз је био новек без предрасуда. Он би дозволио да се његова к^и уда и за црног ђавола само да се ратосиља њених дугова, гарден партија, љубавних афера и склоности према псима јазавичарима. Осим тога он је у потаји одржавао везе са пасторком једнога дрндача вуне. Леди Елен се верила само зато што је, као и свака отмена Енглескиња, обожавала рат. Она лично је волела рат из два разлога; прво, што је могла да облачи шармантно поднаредничко одоло женске помоћне службе, а друго, што је њен драги татица извлачио масне дивиденде из неких фабрика муниције. Као достојан потомак Алфреда Великог, чезнула је за бојиштем, али како женска помокна служба није избијала из салона отмених квартова, где се давила око рулета и сендвича са гушчијом џигерицом, леди Елен је наумила да се ипак, макар посредно, нађе у огњу ратишта. Само зато се и верила за лорда Едуарда Фиц-Џералда. Презрела је то што је он био труло . богат, мало ударен мокром чарапом и 'члан Горњег дома, већ га је изабрала само због његовог ратничког изгледа. У пркос том ратничком изгледу, лорд Фиц-Џералд је претпостављао да је неспособан за војску и регрутна комисија се једногласно сложила са њим. Његово лордство је више волело да испија полиће по баровима и. вади простирку под ногама Черчила, него да пушта крв на бојиштима за ниже расе. Међутим, када се између рибе и зечијег печења, на балу једне краљице без краљевине, прописно зацопао у леди Елен, која је те вечери била просто заносна са својим поднаредничким чварцима, судбина војничке каријере лорда Фиц-Џералда се мало изокренула. Буду+>и начисто са својом изненадном страш^у, Фиц Џералд је одвукао леди Елен у згклон ]едне прозукле палме и темо јој саопштио шта мисли о њеним женским дражима. Додао 'е да прелази преко свих њених љубавних афера са боксерима и бвијатичарима, заклео се у пророка да је не узима због њеног мираза који је износио 3,756.233 фунти и четири ипо шилинга и завршио са предлогом да после веоидбе отворе заједнички чековни рачун. Леди Елен је, после науспелих покушаја да изгледа збуњеном, радознало погледала у широка плећа и дугачке ноге Едуарда Фиц-Џералда и добила сјајну иДвју. — Пристајем — рекла је али под једним условом. — Ње-

гово лордство је поправило монокл и очекнуло. — Да се јавите у војску, драги Едуарде. Ја обожавам ратнике а ви би били дивни у униформи каквог моторизованог пука. Едуард Фиц-Џералд мало није пао у несвест. — Драга Елена — рекао је горким гласом непризнатог родољуба — за мене би то била највећа срећа али ја имам равне табане, бронхитис, апендицитис, отечене крајнике, слабе очи ,запаљење средњег ува, проширење вена и никада не устајем пре дванаест часова у подне. Како могу са тим особинама да будем у униформи неког моторизованог пука, реците и сами? Леди Елен је нагло устала. — Драги Едуарде, то је моја последња реч. Аи) Сас$аг, аи! тсНМ. Ја желим вереника који ће да ми пише са ратишта писма пуна борбености и јунаштва. А кад Енглеска добије рат, ми бисмо се венчали. Са тако блиским изгледом на венчање Едуард Фиц-Џералд се брзо помирио. Нестао је за неколико дана а идуКе среде је лакеј Блокингамхаузових пријавио једног официра. Леди Елена је одушевљено истрчала и угледала пред собом отмено преподобије лорда Фица-Џералда у ратничкој униформи једног интендантског пука. Леди Елена је пала у хистерију несвојствену својој раси. — Не желим да се удам за фурунџију — викала је из свег гласа. — Драги Едуарде, ваша страст према мени мора да буде јача од ваше интендантске каријере. Ја желим да доносите победе на бојном пољу. — Онда да се пријавим за спикера Радио-Лондона? — запитао је опрезно лорд Фиц-Џералд. Ипак се свршило на томе да је лорд отишао у прве борбене редове. Пошто није желео да оде из Енглеске, пријавио се за енглески корпус у Пољској. Затим је био послан у Нарвик. — Очекујем писма о победама у Нарвику — изјавила је леди Елен командиру своје чете, леди Патрицији Вилкоксон. Лорд Фиц-Џералд није написао ни једно писмо. Киднуо је из Нарвика заједно са осталим енглеским официрима и довукао :е некако до Фландрије. Кад је отпочела офанзива на западном фронту, леди Елен је триумфално изјавила на једној партији покера: — Едуард ке ускоро писати о победама на Рајни. Едуард је за то време гурао ка Денкерку, баталивши до ^авола и своју јединицу и нвпобедиве енглеске тенкове. У Денкерку |е захвалио Богу што је некада односио рекорде у пливању и бацио се на посао да прегази оно мало канала Ла Манша. Сакривао се некако по лондон-

гтарЕ ЦМЛЕЛТ& су СКУПГђЕ. СШ

< чЈСЋ ••

ЕДЈЖ општинскл-г С.ПТ. V БгОГ»С9=т*Г ТЗЈЧОи ТНС1НО //»

ским клубовиме па је отпремљен у Либију да стекне лаворике великом стратегу Винстону Черчилу — Едуард ће ми ускоро писати из Триполиса — изјавила је ледр Елен у елегантном склоништу једног женског клуба. Едуард је некако искоњосао до Бенгазија, па је онда направио левокруг и заједно са Вавелом киднуо пуном брзином у заветрину египатске границе. Испио је ту суморно неколико хиљада коктела, па су га отпремили да мало изиграва војну личност у Сингапуру. — Кад налупају оне проклете Јапанце, Едуард ће ми донети за успомену један кимоно од праве свиле — изјавила је поносито леди Елен која је за то време аванзовала у наредника водника. А прозаични Јапанци, који нису ни мало водили рачуна одирљивом љубавном обећању једног лорда Едуарда Фиц-Џералда, наместили су тако вешто грбачу Енглезима да их нису задржале ни тврде зидине поноситог Сингапура. Леди Елен је нестрпљиво чекала Едуардове вести о победа-

ма. Чекала и у међувремену мало флертовала са једним Аустралијанцем који Јој је био додељен као посилни. Најзад је стигло писмо од Едуарда. Ван себе од среће и поноса, сазвала је цео штаб женске помоћне војске и отворила писмо да им прочита. Сви су јој завидили. Од ђенерала, леди Тако и Тико, до каплара, војвоткиње Неком и Нешто. »Најдража Елен — стајало је у писму — ја сам вам обећао, сЈагНпд, да вам пишем о енглеским победама и да то буде једини услов нашег венчања. Као џентлмен и као официр, ја вас, најдража, разрешавам дате речи, јер. ако је наша победа услов нашег венчања, онда до њега никад неће доћи. Вама веома одани Лорд Едуард Фиц -Џералд. Даље се не зна шта ја било.

ГОСПОЂА И ГОСПОДИН ДОКТОР Живео је још у предратонм Београду један познати лекарски пар: госпођа и господин доктор. Позову господина доктора 1едном пацијенту кога је ои раније лечио. Погледа доктор лекове на ноћном столу и примети неке пилуле које он није преписао. И по добром докторском обичају да колегу увек грди, упита болесника: — Који је магарац ово преписао? — Па ваша госпођа, господине докторе! — Не мислим на ове пилуле, — трже се доктор, него ову медицину у боци, сплачине којекакве! — Па то сте ви, господине докторе, ономад преписали...

ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ

Полиција је утврдила да убистви нема везе са кравом (крађом). Али њено лице остало је гладно (хладно) и ирочично. Баш је настрадао ни крив ни ружан (дужан).

Али драга, ти си уосталом и сама признала да си крава (крива). Молим вас, осе^ајте се овде као у своме лому (дому). За зимницу сам спремила пуну капу (кацу) купуса.