Bodljikavo prase

Страна 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 13

ИНТЕЈ1ИЏЕНС СЕРВИС НА ПОСЛУ

На палати парламента отнуца поноћ... Зимска магла оба»ијашв рушввине Лондон«. У Двуиинг Стриту бр. 9 сер Робврт Ваиситарт, мо зак Енглвске империје, облачио је каљачв да иде ку+*и на вече ру. Одјвдном, секрвтар, бледа и неиспаввна лица, упаде унутра. — Један шифровани телеграм, сер. Мозак Британске империје опсова претке проналазача шифре и зграби телеграм. Лице му св одједном уозбиљи а монокл испаде из левог ока. — Алфреде — обрати се он секрвтару — дајта ми везу са Форињ Офисом, одељење Интелиџенс Сервиса. Пошто јв свкрвтар, захваљујуки внглвској организаторској способности, погргешно позвао пожарну чвту, матвринско удружење и трошарину, веза је била успостављена. — Јвств ли ви то, пуковниче? — запита свр Роберт, и пошто енглвски пуковници ниеу ни могли бити за време рата на другом мвсту, нвго у својим канцв' ларијама, он додаде: — Пошаљите ми највештијег агента бри танске обавештајне службе. Од пресудне је важности. Десет минута после тога у собу је ушао један џентлмен са изгужваном физиономијом и И1НОшеним цилиндром. — Јеремија Џонсон, сер — прет. стави се џентлмен. Пошто га је скрозирао својим леденим оксфордским погледом, сер Роберт Ванситарт одговори: — Јеремија Џонсоне, наш генијални војсковођа Винстон Черчил жели да зна ко је крив за његове поразе на фронтовима. Пораза има колико и фронтова али се претпоставља да у Енглеској има један човек који је крив за све то. Идите и пронађите га. / ко то успете, добикете пет пенија повишице и улазницу за јодно сигурно скровиште прстив бомбардовања. Не заборавиги да тиме улазите у најотменије енглеско друштво. Оправдајте чињеницу да се налазите на <елу организације која зна све. — Разумем, сер — одговори агвнт — само ми реците, молим вес, који је данас датум, да бид могао да водим записник. После тога, Јеремија Џонсон је ставио изношени полуцилиндер на своју главу човека кз.Н зна све, и изишао напоље. Задатак није био лак. Али Јеремија нијв био узалуд наЈвештији агент Интелиџенс Сервиса. Досетио се он да су ужирени англикански свештеници проповедали у име Христа да јв сиретиња крива за све неугодности господе лордова, па се упутио смвста у сиротињске каартове да води записник. Ту се није много свајдио. Онај део сиротиње који није страдао од рата, изумро )е од глади захваљују^и британско) срганизацији исхране. Бедни остаци су кулучили да се отклоне рушевине са тениских игралишта злктне плутократске омладине. Поделио је Јеремија лвпо Енглвску на класе, па крену да види шта је са радницима, тим ве читим непријатељима сваке им-

ЧАНК-КАЈ-ШЕК: — Ало, ало... Па где је забог* та «8111* армада, кад ми морамо да чу■•МО и ваше цолониЈе! ЧЕРЧИЛ: —. Мм емо, знате — пацифисти...

ђу Јеремије и свог оксфордског ока поставио првграду од монокла, са гестом који јв говорио о страховитој двликатности момен18. — Дакле? — Узалуд сам много пешачио, сер. Ако сте тражили кривца за слом Британске империје нија требало да коњошем тамо амо по Острву, јер у суседно] згради, у Даунинг Стриту бр. 10 је канцеларија претседника Винстона Черчила.

герије. Али су енглески радници били толико заузети бежањвм из фабрика кад се појаве нвпријатељски авиони, и бежањем од хуманих послодаваца када се авиони удаље, да нису имали времена ни за какве подземне акцијв. Сељачки је, опет, сталеж 5ио толико окупиран послом, д» за господу лордовв изгура прописан број бифтека, пудинга и шунке са јајима да није имао чремона за своју сопстввну сиротињу. Крену св ЈеремиЈа Џонсон да процуња мало по домовима ситних грађана, али ти грађани нити су имали домове нити су шта одузимали од Империје пошго им се сва дужност еастојала у томе да дају Империји у облику порезе, прирезе, непоереднв и посредне, и разних камата на за1чове којима еу плакали све онв поразе и прирезе. Свештенетво га није много забрињавало, пошто се оно бацило на хришкански посао да од бољшевика направи анђелв, а од вођа бољшевичких арханђеле. Што се тиче војске, ту Јвремија није морао да путује по рјз ним фронтовима, пошто јв сза Енглеска војска лешкарила по благословеном острву,, очекујући да ниже расе заврше посао за њих. А енглески официри су били тако далеко од сваких послова са војском и ратовима ца су били потпуно безопасни по британске победе.

Помислио је Јеремије . и на стране владе у Лондону, али су ти људи живели само у свету духова и фантазије и као такви су били опасни само по државну касу уочи првога. Остало су само господа лордови са својим зетовима, шуроциме и тастовима, Јеврејима. Прз него што је кренуо у те кругове, Јеремија је купио нови полуцилиндер и са једним малим делом од остатака британске резерве бензина очистио флеке од вискиј.) са свог празничног мекинштоша. Ни господа лордови ниеу били опасни. Играли су они, као

САВРЕМЕНИ РАЗГОВОР

— А ти, Ђоко, остави дув ан. Алал ти вера... — Море, не заслужујем че с.титке1 Дупан |е мене оставио.

и пре рата, голф и крикет, секли купоне са акција, прослављали веселе рођендане и имендане го дубоким склоништима и по мало продавали комади^е империје американцима за евентуално искрцавање у западној хемисфери, злу не требало. Са ратом су били у вези само у колико су имали фабрике муниције. Почешао ее Јеремија замишљено, па окренуо да обиђе обитавалиште енглеских фарисеја, Горњи и Доњи дом. У горњем дому ја нашао лордове а у Доњем дому господу коЈа нису лордови, али која би то радо хтеда да постане. Као веза им је служила једна заједничка оеобина: неепоеобност, а као политичка доктрина, друга Једна оеобина: грамжљивоет. Причали су много и у Једном и у другом дому и тешили се веома оптимиетичким идејама, али је ЈеремиЈа Џонсон пам. гио ону стару поелоаицу: Пси коЈи лају, не уједају. Ништа више није остало. ЈеремиЈа постаде замишљвн. Једнв но*и, тек што јв сер Роберт Ванситарт облачио своје каљачв да пође на вечеру, Јер људи са титулом »сер« Још увек ввчераваЈу у ЕнглвскоЈ, кад у собу упаде Јервмија Џонеон. Зацаклио очима и пљунуо на патое, испод слике његовог британског величанства, дуван за жвакање, — Уепело Је, сер. Сер Роберт Ванеитарт је изме-

САВРЕМЕНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БРИТАНИКА Индуси — срећни п>уди који ће доспети у рај благодарећи нама, јер немају ништа, а Св. писмо вели: »Бгажени они који немају, јер је њихово на небесима царство«. Јевреји — наши племенити суграђани. — Крипс — најновиЈ 'и витез чвки^а и српа. Напад — повлачење мањег обима. Операција — повлачење већега стила. Повлачење — најомиљениЈ 'е ратно средство код наших храбрих генерала и адмирала. Привредна политика разбојнички поход против џепова потрошача (нижег, сталежа а не лордова). ПомсЦ — обавеза коју нв можемо да испунимо. Сити — једини кварт у Лондону чији су сви становници сити. ПРЕГЛЕД СТРАНЕ ШТАМПЕ Пвводом уласка сер Статфорда Крипса у кабинет г. Черчила лондонски »Тајмс« •е том важном догађају по светио веома велико пажњу. — Улазак у Черчилов кабинет овог способног чоБека и најве^ег енглеског националисте, пише »Гајмс«, !ош је један корак ка краЈњој победи демократија. Најзад смо доказали сви^а нашим пријатељима и противницима да нисмо нч од кога зависни, а најмање од Москве. Московска »Известија« са такође осврће на овај догађаЈ* и између осталог каже: — Никад се наши велики савезници не налазе у бољем положају него сад. Победе на војничком пољу као што су оне у Либији и код Сингапура поткрепљене су и успехом у реорганизовању кабинета. Још један наш друг је тамо. Када ми заглавимо, каже »Извјестија«, имаћемо у ЕнглескоЈ' достојног бољшевичког заменика (ако и они дотле не »оберу зелен бостан«). »Њујорк Тајмс« износи, поред овог успеха и успех који је доживела америчка трговачка морнарица поиликом упада немачких подморница у Карипско Море Пошто »Њујорк -ТаЈ 'мс« пише исувише опширно и тајанствено о том »успеху«, мџ уопште не можемо да видимо у чему се он састо!и.