Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 17

У СЕДМОМ НЕБУ Један добро расположен чо»ек вра^а се ку*и пред зору. Прелазећи преко моста угледа у води месец. То га задржа и он поче посматрати овај феномен. Жандар га упита шта то гледа. Овај му рече да му објасни каква је то светлост доле. — Па то је месец, рече жандар. — Тако1 зачуди се пијаница. Па како сам ја онда, дођавола, доспео овако високо? ГРУБА ПОГРЕШКА Један индустријалац узео је у службу новога служител»а за своју канцеларију. Првога јутра долази овај и пријавл>ује неку госпођу, која жели да је господин прими. — Је ли лепа? пита господин. — Дражесна! одговара слуга. После дугог разговора с госпођом индустријалац позва слугу и рече му: — Ти се ништа не разумеш у лепоти жена! Зашто си ми казао да је дражесна? — Ја сам веровао... да је то... ваша жена... и онда, из учтивости... — Да, то је одиста била моја жена! уздахну дубоко фабрикант. ЗаЗР

О ' I N

-4-

— Догоднне ћемо безусповно мћм у пканине. УЗАЈАМНО ПОВЕРЕЊЕ Један човек, који никоме није веровао, укрца се на брод и добије кабину, заједно с једним другим путником. Чим је загледао сапутника, одмах му се није допао. Кад је сапутник, мало после, изХшао из кабине, он покупи своје драгоцености, и стрпа, заједно са својим новцем, у један куфер, па све то однесе комесару брода и предаде му рекавши: — Пре свега имам да изјавим да нимало не сумњам у свога сапутника, кога сматрам поштеним човеком, али, за сваки случај хоку своје драгоцености и свој новац да оставим у бродску касу. — Врло радо ку примити, али вам морам напоменути да је и ваш сапутник, пре неколико минута, донео и депоновао сзоје драгоцености, уз истоветну изјаву. ВЕШТИНА И БРЗИНА Седе два господина на клупи на Калемегдану и разговарају— Пазите оног дечка у жугом капуту, како су му страшно криве ноге! рече један од н»их. — То је мој син! увређено процеди други. Први се збуни: — Боже мој, како му лепо стоје!

— Баш си нека кукааица! — Бојиш се мртвог лааа, ашто 6н било, да дође жив!

Обијач: — Могу лн да узмем на зајам кеки кримикални роман) МУДРОСТ БИТИ ЛУД Стару Личанку позвали на суд да сведочи за једно убиство. Судија пита бабу: — Јеси ли ти видела кад је овај овде убио оног човека. — Боме виђела, одговори баба. — Уби ли га коцем? — Боме коцем. — Уби ли га секиром? — Боме секиром. — Уби ли га пушком? — Боме пушком, понављала је баба. — Ти си, бабо, луда. — Боме, синко, луда. — Хајде, иди ти, бабо, ку^и. — Боме, синко, кући, рече баба. По повратку у село, сељаци се окупише око бабе и почеше да је запиткују како је било на суду. — Боме лако, одговори баба. Бенасте пусте намах кући, а паметни осташе у решт.

ПАМЕТНА БРАДА Решио попа да врше жито, позвао свог слугу Циганина и рекао му: — Нађи за сутра надничаре и спреми све што је потребно, јер сутра вршемо. Циганин је почео да уверава попа да Ке сутра бити кише и да зато одустане од вршидбе. — Ама каква киша, човече, одговорио је попа, кад ево у Вечитом календару пише да ^е сутра бити леп дан. — Би^е, би^е, оче, сутра кише, упорно је тврдио Циганин. Чим мене засврби брада, киша мора да падне. Попа се није освртао на Циганинова претсказања, него је отпочео вршидбу. Али, у подне небо се за час натушти, поче да дува јак ветар, а киша да лије као из кабла. Надничари и Циганин а за њима и попа, до голе коже прокисли једва су доспели под кров. Попа је после тога узео Вечити календ-р, изнео га у двориште и натакао на један шиљак на плоту. — Кисни, кисни, — рекао је попа, — кед је циганска брада паметнија од тебе.

Јана+пково писмо Љско^еш^

Удесија сам се за Врбицу и салте једна клепетуша фзли па да биднем коплетан. Врбица је с'г по најглавни празник, за тој сам искочија. откуде дом да си наберем врбу и да си купим нове дреје. Ам~а, за тој ке да запне, због зашто је Врбица у зимско време па сам узеја једно суво дрвце а за дреје треба картишка, а кој па дан'ске нема цедуљицу кад си пазарујеш за готовину. Затој ку у старе дреје да дочекујем Велигден а јајца ку фарбам сас црни лук због зашто овија болтаџије копирали штосове од апотекари; ем је малецко, ем је поскупо. Врбица, тој ти је дечији радост, ал' овија наше вртирепке и гушодавке, наше дома^ице, изврнуше му тој адет и с'г је Врбица радост за трепетљике, а жалос' за мужа, због зашто ни се скупо фа*,а. С'г је дошеја зе-

* "" /

— Мој дед иије никад слушао туђе савете. — Зар Је био тако тврдоглав! — Не, само је био глув. РЂАВО ДРУШТВО На једном фалсификаторском процесу оптужени је био ослобођен јер му се није могла доказати кривица. Пошто је прочитао пресуду, судија се обраћа оптуженоме: — Мислим да сте се могли уверити колико је порота имала обзира према вама. Не заборавите то, и у будуке се клоните рђавог друштва. — Господине судија, одговара оптужени узбуђеним гласом, дајем вам часну реч да се више никада не^у наки међу вама. ИПАК ЈЕ МОГУЋЕ — Од чега ви живите? пита лекар болесника, који болује од болести изазване пра т ерачом употребом алкохола. — Само од воде! — Од воде? То је чемогукно! — Ја сам учитељ пливања.

— Реци, мили мој, хоћеш ли да стално живимо овако усред природе!... — Хоку, али само лети!..

ПОПИНЕ ПРОПОВЕДИ Дигло се цело једно банатско село владици, да тужи попа што им сваки пут са прекадионице говори једно те исто. — А шта вам то говори? упита владика. — Преосвећени, не умемо ти реки, одговорише сељаци. — Па шта онда желите, одговори владика. Још нисте научили ни то, а већ би хтели нешто друго да чујете. ЛАЖА И ПАРАЛАЖА Два познаника разговарају о скупо^и и један ^е рећи: — Е, да ти знаш како је у Панами живот био леп и јевтин. Тамо кад купиш пакло дувана, трговац ти поклони упаљач. — Шта 'Ке мени Панама, одговори други. У Марсељу код кројача кад одеш да купиш дугме, он ти да уз дугмета и одело. ЈЕДАН НЕСРЕЋНИ МУЖ И ЊЕГОВА ЗЛА ЖЕНА Пензионер Јоца имао је жену која му је потпуно загорчила живот, а увек је пред светом испадало да је она мученица. Једнога дана дође и најгоре. Г. Јоцу позваше у кварт. — Ваша жена оптужује вас, рече члан, да сте у току последња три дана двапута покушали да је отрујете. , Господин Јоца се сав пренерази, али се брзо прибра и рече: — То је најобичнија лаж, г. члане. Кунем вам се да нисам ни ^ сну помислио, али да се то доказало, захтевам да се одмах, на лицу места ,изврши аутопсија. НАЈБОЉА МАРКА Од разних марака нових ципела најбољу каријеру је направила марка »Врбовина«, која је најјевтинија и најмаше пролушта воду.

— Тата, шта је то »луксуз«? Луксуз ти је кад човек са пуном брадом носи кравату.

ман да си жене пуше тутун, бистре политику и тепају але ро сокаци, а муж си седи на куде дом и гледа си работу. А ко ;е видеја фајду од жењење, работење и зевзечење. Ники. Па и ми *е с'г видимо фајду што су жене постале мужи, а и мужи жене и кукумавке. Тој је за баксуз и сваки муж и еснае-човек кој' не умеја да си дресира домакицу, нека си скида муста^и и обукује женске дреје. А с'г си одо на станицу да си израније фа*ам ред пред вагони, због зашто су гушодавке и ајмане напрајили калабал'к и гурему па се човек не може качи у воз брез голему гурњаву. А кад се будем врнуја на куде Лесковац, оћу ви пошаљем фарбани јајци да се проведете за Великден кад је Ристос рипнаја. Ваш ЈанаКко ТЕЖАК ПОСАО Новинар: — Колосално! Иматв 99 година! А у чему је тајна ваше старости? Старац: — Нисам никад ни пио ни пушио, умерено сам јео, согидно живео, клонио се жена... Али имам једног брата, тај има 101 годину. Ено га тамо у соби... Новинар: — Могу ли с њим да разговарам? Старац: — Не можете, лежи пијан као свиња... КАД ЈЕ КЛИЈЕНТ ДОВИТЉИВ Адвокат: — Дакле ви желита да вас ја браним? А имате пи новаца да платите хонорар? Клијент: — Новаца немам, али имам један брилијантски прстен и златан сат... Адвокат: — Добро! А зашто сте оптужени? Клијент: — Ради крађе брилијантског броша и златног прстена! ^= ^1Жј )///*■) галшш^а ... ... да је Рузвелт поназао Јапанцима зубе