Bodljikavo prase
Страна 4
БОДЉИКАВО ПРАСЕ
Број 20
НАШИ ЉзУДИ
ШИ К РАЈЕВИ ЈАНАЋИОВО ПИСМО
ХОТ.Е И ОН ДА ПРОБА Господин Илић је већ неколико дана жалостан и замишљен. Ипак неки дан повери се свом пријатељу: — Човече, рекао сам својој жени само једну ружну реч и од тог тренутка она није више говорила са мном. На то га пријатељ упита узбуђено: — Молим те, шта си јој то рвкаоЈ и ја бих то хтео да опробам. — Господине зи сте јуче сласпи моју ташту. СаБету|ем вам да се у буду*е не мешате у мо|е породичне ствари. СЛА6 ГЛАС НЕ ИДЕ ДАЛЕКО На једном предавању: — ХоКу да подигнем свој глас да се чује у целој земљи — од једне грзнице до друге, од севера до југа, од истока до запада — па чвк и далеко ван граница— Глас из последњих редова: — Молимо, гласније. ЊЕГОВА ЛОПТА Деа дечака чекају у лекарској чекаоници. Једна дама пита једног од и>их: — Јеси пи ти, мали, болвстан? — Да, прогутао сам гумену лолту, Дошао сам да ми је лекар извади. — А шта је теби? пита дама другог дечка. — Ништа. Моја је лолта.
ХВАТА ЧОВЕК ВЕЗУ — Зашто поздрављате сваког жандарма кога сретнете? Зар се познајете с њима? — За сада не, али човек никада не може знати шта му се све може десити. ПАМЕТНИЈИ ПОПУШТА — Како си могао тако да се напијеш? — Ево како. Пио сам, пио... па сам онда запитао себе, да ли да пијем још или не. Глава ми је казала не, а стомак да. Глава је паметнија, а ти знаш да паметнији попушта. И тако сам наставио. СТРАТЕГ — Јел' то карта бојишта, госпон Мишо? — А не1 То је план Београда. Ове заставице показују станове мојих поверилаца. Тако успевам да не идем улицама, где бих могао да их сретнем.
УМЕТНИЦИ
— Зашто сте кра| овог воћа насликали тај огризак) — Па једну |абуку сам поЈео лре завршетка слике. ШАЉИВИ ПАЛАНЧАНИН Дошао један човек из великог града у паланку. Паленчани га упиташе како му се сви^а једна њихова зграда пред којом су се нелазили. — Ништа нарочито. Код нас има таквих зграда на хиљаде. — Верујемо, одговориил паланчани. Ово је наша лудница.
И Н А НА ПРВИ ПОГЛЕД Пријатељица: Ти си се тако неочекивано всрила. Знаш ли да Смо се сви изненадили? Вереница: Само што сам га угледала, знала сам да га волим и да је богат.
У СТАРОМ ЗАМКУ
— А кад зажелите да вам се донесе доручак, само затрубите три пута у овај рог
ТЕШКА ОСВЕТА Доктор Јоци стигао неки рачун од општине за породичну гробницу. Он се наљути и одмах продаде гробницу неком познанику. — Зашто то радиш? — упита га овај. Ти си веК у годинама, па Ке, можда, теби требати. — Баш зато, — одговори Јоца, ХоКу да се осветим општини. Нека после мо)е смрти лупа главу где Ке ме сахранити...
— Пардон, господин данас не прима лосете. I
Зима је мрднала от куде нас, ама је још увек ладовинка на грбину. За Великде^ је било јадење и пијење а с'г има да се кајиш попритегне на последњу рупу, због зашто је април лажаја па нам је измамија и последњу цркавицу. Овија наше трепетљике салте уздишу, ама си је свака турила шеширче на главу и оду си по сокаци сас нову аљинку и свилене чарапка. Лице су намазувале сас фарбу па и наликују на лорфе и контрафв у Белу Недељу, а све си у глас викају како је с'г полоше. Кој' неје видеја кркнал'к и мезел'ци, нека си оди, јутре, на побусани понедељак на гробље па има да се згране: Бутане шушпе, Кевапчики, фарбани јајца, погаче како снег, пилафи, колбаси, Куфтиња, пилики и шачики, рибу, колачи, и други зарзавати. Мала кукање а много једење и пијење, тој ти је парастос и задушнице а после Ке да бидне жал због зашто су поарчене резербе или како их модерно викају: залихе. Такав је овеја гурави народ. Ники неје липцаја од глад какој кучиште ама сви се стегнали какој две паре у кесу и салте кукаЈу, јербо се плаше да ги неки не иска. ТоЈ ти је марифетл'к од овија Ироди и Кајафе што си мислују да салте они треба да изрипаЈу из овеја гурема и сачуаају репче. Ники неКе да си знаЈв понајголему мудрос да је с'г све појефтино, салте главуџа је поскупа и затој памет у главу. Кој си уме да си живеје и да не рипа какој ждребенце пред руду, тај је кефало и еснаф персона. ДомаКин бре и најлаф. Има си гледамо своју муку и работу, да савијамо шипке и да си Кутимо, да слушамо »лас и поштујемо закон, због зашто несмо умели да
биднемо далековидни ко овија наш комшил'к, па смо рипнули добровољно у Куп. И кад се веН нашеја овеја наш г. НедиК да нас сачува на овеЈа ветрометину има да си одимо сас њег' и да биднемо кротки и учтиви па Кв узвукујемо репину из кљусу. Онија јагуриде што јесенаске направише онај калабл'к и џумбус, с'г Куте, жене киселе, а ми остадосмо на селамет. За тој, братски ви викам немоЈ да се мешате сас тија партизани због зашто су партије и напрајиле овеја питу, а гурави народ с'г плаКа цвкови. Работујте на куде дом и ники да се не мица, тој ви је мој савет." А с'г у здравље и скоро ви^ење, Ваш Јанаћко У СИТНЕ САТЕ
— Где си, Данило? — У... у... лављој пеКини. ТЕШКА ВРЕМЕНА ДомаКица: Можете ли сваког дана да напросите бар толнко милостиње, да вам је доста за једноднецни живот? Просјак: Не могу увек, госпођо. Каткад морам да вадим из банке...
нецл лидл ИИШ& иаг7иио 7<в зањф. , СИ770АУМЛУ ^5^/ V злвет/=>иму. ^
\
ИЛКЈ78 ЈВ оео ШТ77 ЛИ се О&де « зо*;гЕ 2
О, гоегтцдргтЕ: тттв ТРРГЦЦ /МТЛ РЈ=7ДИТВ 8/Ј Овдв? V
е~ГО САГТ70/Ј/Ј0 (7Е Од
<=> о о о
7=77Д.ЛУП' у —ј-
,о°о з с.о°о "■
ТРВЗЛ СЈ^/ЕН^Т/^^ СЛГгурТ-ТО С^ 7ТРОДЛ71В ИВОЈТО- ~ "
&ЗДЕ&П вЛЂВЊТ? /*ОС7таД1*НЕ.
Нако нод нас постаје ред ...