Bodljikavo prase

■ *><>'"

БОДЛгНКАСО ПРДСЕ

Страна 5

иОТХЗИКЈ

Жена: Шта раднш то, Перо! Муж: Ја.. ј$„ ето, фотографкшем ону светиљу за тоој албум.

— Видите, пријо, како електричнк бријач мога мужа дивно љушти кромпире!- '

Фи>лмсм& мб&&сиш

-— Марија, сто пута сам вам рекла да при> бор мећете са десне стране. — Што, да госпођа није сујеверна! ТЕХНИКА

НЕЗГОДА ЏОНИ ВАЈСМИЛЕРА Чувени холувидски „Тарцан" Џони Вајсмилер, доживео је приликом снимања свог последњег серијског снимања филма „Тарцан и џ»ез-певачица", једну велинезгоду. Наиме, приликом снимањв у води, Вајсмилеру је један крокодил одгризао једну трепавицу. Снимање |е за извесно време прекинуто, а од крокодила су за казну направљене Вајсмилеру нове ципеле, кајиш и нвчаници. „ЧАРЛИ ЧЕН ОТКРИВА ПОДМСРНИЦУ" Снимање филма „Чарли Чен открива подморницу"! морало је бити прекинуто. У филму је Чарли Чен требао по упутствима Нокса да пронађе једну немачку кодморницу и да покаже њено уништење. Несрећа је међутим бил у томе, што су филмски оператери и бацачи бомби неспоразумом потопили уместо немачке једну сопотвену подморницу. АМЕРИКА У НЕДОУМИЦИ Нико у Америци данас не може да обј^сни зашто један ста1 ри филм који после 5 година по-

БАЛЗАК, ПОЗНАВАЛАЦ ЖЕНА У једном великом друштву, у коме је било и дама, Оноре де Балзак, писац д^ла »Сјај и беда куртизана«, држао је читаво предавање о женама, не штедећи, при том, комплименте. Даде су га са заносо мслушоле, а једна од њих одушевљено рече: — О, господине, зар ви тако добро познајете жене? — Као свој длан, одговори Балзак. Довољно је само да погледам даму и да вам одмах испричам целу њену прошлост. Желите ли о вама нешто да кажем? нашали се писац. — Како хоћете, одговори лепотица збуњено, али... али молим вас... не гласно.

ФРИДРИХОВ ГАРДИСТ Међу гардистима Фридриха Великог био је неки каплар који се радо китио. Желео је и сат да има, па како није имао толико новаца да га купи, одлучи се да узме прво ланчи+1, а док не набави нозаца за сат, да обеси о ланчив куршум од пушке.

СКРОМНА ЖЕЉА Композитор Брукнер био је у аудијенцију код Фрање Јосипа да се захвали на ордену који му је овај доделио. Пошто се Брукнер захвалио, имала је аудијенција бити свршена. Али Брукнер се није мицао. — Шта могу још за вас учинити, драги Брункере? упита га Фрања Јосип. — Ваше Величанство, дз ли бисте могли забракити критичарима да у новинама пишу ^еповољно о мени.

ново излази на реггертоар, постиже толико фантастичне приходе. Још ии на један филм није било толико посетилаца дошло као на овај, а разлог се ипак не зна, и цензура се сада налази у недоумици да ли филм забрани или не. Јер, кад је америчка публика за нешто одушевл»ена, нису чиста посла... Филм се зове „Робови слобо-

— Хајде, одлучи се за кога ћеш да стојиш у реду.

СОВЈЕТСКИ ФИЛМ „ЦИРКУС" У ЊУЈОРКУ Америчка филмска цензура је најзад одобрила совјетски филм „Циркус" у коме су Совјети као што је познато страховито вређали Американце и њихове иапиталисте. Совјетски шеф пропаганде у Америци, обаснио је штампи да тиме Совјети нису хтели да истински вређају Аме-1 риканце, већ да је то био само један маневар да се замажу очи Европи, како се не би сагледало совјетско-америчко пријатељство још у прошлости. Увреде, дакле, треба сматрати као виц. Један од присутних се чак и насмејао на тај виц.

— Молим вас, дајте ми ову, овде. <■■■ V г;*

Фридрих Велики некако дознаде за ово, и то му причини задовољство. Једном сретне каплара у двору, па како је био добра воље, запита га: — Ти, војниче, мора да си врло штедљив, кад си и сат могао набавити. Кажи ми, колико је сати код тебе? На мом сату је шест. — Ваше Величанство ( одговори каалар збуњено, нема ни пет ни шест часова, него један куршум, и показа краљу олово. Овај куршум мени непрестано показује да будем сваки час спремон за Ваше еВличанство умрети. — Човек си, синко! рече му краљ, и извади свој с^т украшен брилијантима. Ево ти мој сат, да отсад можеш знати и које је доба. МАРК ТВЕН Славни амерички хумориста Марк Твен био )е познат као одушевљени пецач. Једном је цео дан пецао, али и поред све пажње и стрпљења, није могао баш ништа да упеца. Час је држао уди цу у води, час је вадио и витлао њоме по зраку да би је што даље бацио. Један га познаник упита: — Пецате? — Да, као што видите. — Па досада још ништа? — Шта могу? — А зашто витлате удицом по ваздуху? — Е, има и то свог разлога, одговори Теен. Можда ћу уловити коју птицу, кад већ рибу не могу.

— Она: — Шта1 Диктирати! Ви збиља хоћете да диктирате...!

— Да, да, драги мој, с последњом мојом сликом живео сам месец дана. — Пошто си је продао! — Ама, нисам је уопште продао, него ме Је човек, коме сам показао слику, избацио низ степенице и тако сам дошао до три хиљаде динара зштете.

<о о°

КАД ЈЕ ЧОВЕК НЕПУШАЧ