Bodljikavo prase

Вро) 25

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 7

ПРИМДМЉИВО ОБЕЋАЊЕ

— Господине докторе, ако вам нађем три метра дрва, хоћете ли ми зуб извадити без бола.

Са&ремена

ХеЈ, полано, снова срсћа моја Скинув е лица помаду од лоја Иа „нахткасну" оружје је страшно НиЈе пудер, гећ проЈино брашно Природна Је, неке свет да лаже Па зато се с тим пудером маже Над се смеје, брашно ситно везе Само лазне, одмах има мезе А у туби где Је ружа било Добро стоЈи сада и варзило Само тихо, но* траје до подне По шаблону отмености модне А у подне жена ми се буди Пг сањива почиње да гуди ОЈ, ленштино, где ли си се муво Што ми ручак ниси досад скуво

И кад мене до срца увреди Одмах крене да себе уреди И када се четкицо дохвати Лице црта све до седам сати У то време стигну друге њене Па се мало и покер окрене А када се још раније спреми Онда иде бакара и реми Зато тихо, велим вама строго Моје злато има посла много А ја зато кроз дугове пливам И у жени модерној уживам Рибам, перем, а и ручак кувам Па бар ноћу да се ја издувам Али дању зато снагу чувам Ноћу морам кафу да им куаам.

ЖЕНСНА ПОСЛА

— Дивно вам стоји тај шешир који вам заклања пола лица, али како би вам тек дивно стојала два таква шешира...

Штампарске грешке На лозорници освегљеној рефлекторима појавио се, уз мучан (бучан) пљесак, и треви бут (пут). Он тресну (коесну) упаљач и огветли мемљиве зидове зрачне (мрачне) собе. — Његова жена има врло добру гушу (душу) и због тога је ја цедим (ценим) више него све друге јаме (даме). '— У том тренутку дојури стари пекар (лекар) са чорбом (торбом) у руци да рањенику умаже (укаже) прву помоћ.

ЛОГИКА

— Пробуди се! Већ је касно. — Не могу. — Зашто) — Па зато што уопште не епавем. Одговори уредшшЈтва Топчидерској ружи: Само нижи сталеж има рђав обичај да после раскинуте веридбе вра^а поклоне. Ако би даме из виших кругова вратиле све поклоне бившим -обожаваоцимд, остале би голе-голцате. ЈТилики: Пишете нам да вам се удварају двојица, један леп и један богат. То је бар лако. Удајте се за богатог а водите љубав са лепим. Ако нисте способни за комбинацију дупло верено онда наговорите богатог да уступи паре лепоме, па се удајте за онога који вам се допадаЈ Фаталној жени: Били сте потпуно у праву Што сте се наљутили на каваљера који вам је рекао да лиЧите на цвет, јер и лагању мора бити мере1 Мезимици: Пошто родитељи не разумеју вас, разумите ви њих, па пристаните на веридбу а за то време наставите односе са вашим Ђоком све дотле док се некоме не досади: родитељима, богатоме веренику или Боки!

„Најслађа је млада удовица" И ако књижевни противници, Вук и Василије Лазић не бејаху и лични непријатељи, као што је био <!лучај н.пр. с Вуком и Сватићем. Вук би, дошавши из Беча у Б«оград, био више пута и гост на обеду у Лазићевој кући. После једног таквог ручка седе њих двојица на шареници испод ораха у хладу пред кућом Лазићевом, а Вук ће реКи: — Шта мислиш, Василије/' дч Је најслађе на свијету? — Па ја бих, према расположењу, рекао, да је најслађа овака хладовина по ручку. — Добро је и то, али има слеђега. — Старо вино? — Није! — Стара шљивбвица? — О, мајн гбт, и то је Лијиг.а ствар? Али друго, друго. — Не знам. — Најслађа је млада удовица: тек нагорела... Парламентаризам Још пре првог Светског рата народна скупштина била је на окупу. На дневном реду биле су интерпелације. Драгиша Лапчевић поднео интерпелацију о погибији неких радника у неком предузећу и за Ђреме дебате говорио громко и

убедљиво. Пошто је илустровао сву радничку и сељачку беду у Србији затражио је анкету. Али ве^ина као и свака парламентарна већина, Надгласали Драгишу па се чак и смејали на његов рачун, затим се прешло на дневни ред. Неко из већине да би се додворио Стојану Протиђу, рекао као узгред. — Море, овај Драгиша вам је прави провокатор. Ја би њега удесио за Врбицу. — Није Драгиша рђав човек, само је много болећив, сувише

Аиуетш и иззеб

— Драга, стика. — Богами, Тошо, ја сам назебла па не осећам ништа.

озде је рђавз аку-

говори истину и не^е никако да се прилагоди парламентарним обичајима. Иначе све би се то свршило у четири ока, заврши своју одбрану Драгише, Стојан Протић, при том лизну палац протрља га" о кажипрст неколико пута у виду одбројавања новаца.

Ннез Милош и Хаџић Прешавши у Београд да за добру награду пише Грађански законик за Књажевину Србију, Милбш Светић учини Кнезу Милошу повише предлога који су се клонили лИчним рачунима Светићевим. Ј^даН такав Светићев предлог бејаше у његовој понуди да лнез купи стадо оваца и овнова Светићевих. Ту понуду разложи он у писму које посла Кнезу у Крагујевац и у коме му представљаше ствар у детаљима рачунским и најлепшИм изгледима трговачким. Разумевши све Кнез Ми.1ош нареди да му се одговори како жали што му прилике не допуштају одазвати се жељи СвеТићевој, а својој околини речб: — Чиниш вблИко, чудан је чобек тај Хаџић. И музли сУ нас и шишали стоТине година, а он мисли да је још и за њега остало! Оно што је остало, бојим се нсће му годити...

Једна продаја Продаје се једна тона употребљеног пергамент папира. Нарочито се препоручује младим архитектима јер су све то планови нашег познатог урбанисте ДрМ. Борисављевића, о регулацији средишњег дела Београда одакле могу да извуку потребна знања или да их баце у кош као што их је и он бацио. КОД ЗУБНОГ ЛЕКАРА

гу.-титл

ПЕСМЕ

П2 О С Л Ш Л № Ћ ЧДС БХЛЕТА, ШОР® I Сутра, у недељу, 17 маја, у 10,30 часова пре подне ХУМОРИСТИЧНО ПОЗОРИШТЕ „БОДЉИНАВО П Р А С Е" одржаће П РЕТСТАВУ

Н А НОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИ са новим и одабраним програмом

Т Е Т У

— Што сте прогутали пломбу ноју сам хтео да вам ставим, не мари ништа. То вам нећу ставити у рачун! Радиограм са Мар.са Познати стручњак за везу са Марсом, књижар Влајко Игњатијевић, добио је овај радиограм са Марса. — Шта сте уперили толи-. ке цеви на нашу јадну планету. Зинула вам ала да сазнате шта ми радимо па сте уперили двеста хиљада телескопа. Из школе — Зашто си ти закаснио, Ђокице? А ти Мито? А ти Свето и Радо? А ти Пајо? — Мени, г. учитељу, сат иде уназад! — Мени је мама болесна! — Мени су ципеле биле на оправци! А што ти плачеш, Пајо? — упита учитељ. — Ови су потрошили сва извињења, па ја немам шта да кажем. Главни уредник: Светомир Стојановић. Уредник за илустрације: Теодор Докић. Власник и издавач: Светомир Стојановић. Телефон редакције: 25-592. Штампа: Штампарија „ЛУЧ",