Bodljikavo prase

Страна 6

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број_25

■ии&л& МдПЕ ХГ \Ј&&Ј&3&С врааом

Бањсни лвкар разговара с једним бањским гостом: — Сиромах саазтник, умро је ноКас од срца. — Па, да ли је зато дошао у бак>у? — Не, хтео је да се лечи, завршава лекар.

САВРЕМЕНА ДЕЦА

— Ммлостии, ова деца се см♦>а|у, као да нмсу бра^а.

— Докторв, смилујте се. Не могу виш« да трпмм. Пустите мв да умрем. — БудитД мирни, влгкда ја знам свој посао.

ГЛИШИНА ПОСЛА

Пре и послг женхдбе упзашазајте лаху атлатину

Користан јв спорт лака алтетика, ивоспорно. Чаша пива, винцв итд., ни то нису рђаве ствари. Но лака атлетика је нешто специјално. На пример многс се разликује од испражњивања чаша. Ноге морају да иду паралелно, нема мрдања, а и колена морају да су на свом месту, нема врдања. А користан је то спорт, нма говора. Не испражњавање чаша. Него лака атлетика. На пример, основна дисциплина на сто метара. Важна је ствар, изпетети као из пушке. Дакле старт. Ствар од важносте не само за спринтере, него можда још важнија за лопове. Јер кад се неком извуче бу^елар, треба главачке бежати испред пендр©ка. Кво зец, или као Овенс. Сто метара за десет и нешто више дели^а секунде. А не кажем да су сви тркачи на сто мвтара, не дај Боже, лопови. Нисам ни помислио. Само тако, имају услове. Вероватно је да упражњавају и тренирају ову дисциплину и из чисто спортских разлога. • Једном сам покојног деду одвео на лакоатлетски меч. Тојест одвео сам га још док је био жив. ГледајуКи тркаче маратонске трк«, деда је код сваког круга који су обмшли, говормо у браду: „Ех да сам знао, ех да свм знаоГ — Шта да си знво, двда?

— Да сам знао раније, сине, за ову ствар, где би ми крај био! — Где би ти крај био, деда? — Бестрага далеко одавде! Само да сам знао у своје време да се упмшем у маратонсие тркаче. Никад ме тво|а боба нз би ухватмла за мужа. Четрдесет два километра бих јој побегао као ништа! Ех, да сам знао! — Немој теко, деда! А што онда никада не би имао оваквог унука, зар те то ич не тангира у срце! Д-гда није одговорио. Али је

УМЕТНИЧКА КРИТИКА

— Мопмм ме да м« обрмЈвт«. Изгпедам као свиња са чвкињама. — Чекмње кемо брзо укпоммтм.

— Тата, двнвс сам бмо на гробљу и чмтао шта пмшв на споменнцмма о оннм људмма који су тамо сахран>енм, па сам хтео нешто да те питам. — Шта? — Где сахрањују р^авв л>уде?

Гост: Могу ли да добијвм код вас сасвим младо пиле? Келнер: Како да нв. И не само младо пиле, него можете чак и јаја, само ако жвлмте.

причете тако

— Зар ви у*е* глупв шале? — Не, зависм од коме се налазим.

друштва у

— Ви сте разбили стђлицу од главу своје жене. Шта има да кажете у своју одбрану? — Г. судија, то ј« несреКан случвј. — Како нвсрекан случај? Изјасните се! — Ево како, г, судија; ја мисам имао намвру да разбијем столицу... — Овим левачицама ове године иде много боље него прзшле године. Свака има барем по један златан зуб.

УТЕШНА ЧИЊЕНИЦА

— Господинв докторв, када сте »еК ту, малмм вас. прегледајте ми телв. Ви се нвКете љутити? — Ни најмање, ја сам мначв авш породични леквр.

Судија: — Па зар вм нисте нимало помислили на своју будуКност, када ств укрвли толики новац? Оптужени: — Јвсам, господинв судија, одмвх сам га дво у банку.

пљуцнуо кроз своја два зуба. Изгледа да га тај недостатак не би потресао. И кугла је занимљива ствар. И, може добро човеку да послужи. Научи се да баца тешке ствари ! као од шале, и нема шта да бри- ј не. На пример, ако је напредан бацач, може у свако доба дача и ноКи да разбије жени главу на раздаљини од преко тринаест метара. А што се тиче копља, ту се несре^ан човек лако може ратосил>ати брачног друга још на далеко ве^ем растојању На пример, ако хо&зте, иако добро гађзте, можете жену последњи пут да видите преко педесет метара далеко од себе, пре него што је уцмекате. Но за брак је ипак нејсигурније кладиво. То је ђуле привезано за дугачку жицу коју окре^емо око себе. А госпођа онда нека изволи при^и, ако је по вогби . Семо изволите, молим лепо, улаз бесплатан, разгледањв слободно, куповина необавезна! Трке с препонама такође су душу дале за ожењене. Тренирају да у трку пр-зскачу оклагије и варјаче и да преко њих хватају маглуштину. Разумљиво је да лакоатлетичари-папучари имају преим)гКство код дисциплине која се зове скок с мотком, пошто они у сваком случају морају сјајно да скачу уз мотку; то им јв, тако реКи, свакодневни обичај.

шалЕ БРааом

Каплар наређује: — Бре, регрути, нека сваки метне поред свога имена и очеоуех енс вн иман ону а^и ов му се отац звао, онда нека метне само почетно слово очевог имена! «♦

Командант брода (путницима): — ДозволиКете, госпође и господо, да вас вечерас почастим. Путници: — А смвмо ли знати узрок? Командант: — Данас јв годишњица мога последњег двадесет и петог бродопома.

— Госпођо, овај шешир ће вам дивно стојати!

— Хтео бих да учиним покион једном свом пријатељу, а нв знам шта да му купим. — Најоље је да му купиш једну књигу. — Нипошто, има веК једну.

— Кад сам био болестан, доктор СпасиК је рекао мојој жени да Ку умрети или остати идиот. — И видите да је гтогодио. Нисте умрли.

Лекар: Кад сам дошао овамо, били сте ми сумњиви. Међутим, сада сам са весељем утврдмо да сте заиста болесни.

— Каква је разлмка између једног спецмјалмсте и једног ој бичног лекара? Прилична, од двеста динара.

Мајка купује синчиКу ципеле и тражи неколико пари, ради пробе: — Дајте нам семо мало шмре ципеле. — Извините, госпођо, то је фвзон из прошле године, а ове године изра^ујемо само узане ципеле, бјашњава трговац. — Мамице, па шта Ку ја да радим, завапи дете, ја имам ноге добијеш тврду цигарету? од прошле годнне. ] Б: Попушим је.

ШетајуКи се кроз пврк два директора банке рззговарају: — Не разумем те просто. Имаш толико новаца, а никада нисм провео отсуство ван вароши. — Таман посла. Да свет почне да брбља: „Аха, овај опет седи у апси".

Лекар: — Ви, господине, кмате м сувмше много у стомаку, а сувмше мало у главм... .

А: Их, ала су страшно тврде

Госпо^в: Ви ств твко о*вжни, да би моглн и да радите, самв ви то неКете. Просјак: Напротиа, ја волим рад. ГссгоКа: Како? Ви волмте рвд

ове цигарете. Шта радиш ти, кад а не можете да га на^та? Просјак: Е, госпоЧо, љубав ја

ЛОПОВ АЦА И РЕВНОСНИ ЖАЦА