Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 38

у мнши КРПЈЕВИ

Скоројевић

— Видиш он-ог уображеног што врти штапом) То |е био пуки еиромзх ро пре 2 месеца. — Па како се обогатио! — Отворио је бакалницу. Немогућност

г — Не правите таЈ мрачни израз пица! Насмеш»/е се мало! — Зашто) Како да се смешимо кад смо већ пола године у браку!

САВРЕМЕНА ПРИЧА

Разочаоење Мите „Рузвелта"

— Код мвн' нема грешкв) Читам ги ка буквар — развика св иа своју госпа Дару, њен дотле питоми и посл/шан Мита. А да 1е бар имао раЗлога? Јок брате! Рекла му само жена да са *ане политике и гледа своја посла. — Како цема грешке, ако Бога знаш! — насмеја се она. Та запенушио си од доказивањч ла бољшевици држв леву обалу Дона, здонисо се дабогда, а јутрос си се узврдао и |еднако шзпу^еш: Кавказ, Кавказ... — Не разумеш ти то, жено! разр-->а се Мита. То |е план. Генијалан план. Има да и* увуку у степе и онда.. — Шта муцаш' Где да их увукуТ Не знам ти ја за ту тјо|у стратегију, али по мојој женској памети то је све смути па проспи. Узеше Немци, као од шеле, I елу СовјвтиЈу, а ти све пзнављадЈ као папага|| план, план.. И реч по реч, они се поЈвва♦)аше... Крв и нож у куки. Мита само брекКв, а госпа Дара уздишз. А >уче за мало да се че погуша,'у... Свли за ручак и таман почели да једу, Мита св нешто сети, отрча у собу и »рати св Са једном мапом. Загледа се он у ту мапу и заборави на ручак, а биле су баш филоване паприке ко)е )е он много волео. Прекипи госпа Дари, па подвикну: —• Ждври то, матора будало, о'лади ми се вода за судопб .!« — Не дерња) се као луда. Сад је најважнијв. Треба да се атвори други фронт, па ја гледам где ће да се искрцају...« — Е, моја будало. Ти хоћеш да пронађеш оно, што толики Енглези и Американци нв Јнају. Пре ћеш ти да се искрцаш у лудницу него што ће Енглези да ударе на тврдо... — Ћут| Ни речи. Видим ја да си ти петоколонашица]...

— Е МО| брајко! Сасвим си пошашавео. Зар за то што не слушем лагариЈе и глупости, ти мв тако зовеш. Полудео си за тим покварењацима који траже од нас голоруких да гинемо — изгибе толико свет. Исти си као Рузвелт. Слеп и себичан! Мита скочи, претури сто и направи се џумбуС. Недељу дана нису реч између себе проговорили, али кад европска групе дођошв на Кавказ, Мита дође кући сав утучен, па се понизно обрати госпа Дари: — Извини Даро! Била си у праву. То еу бре саме трице и кучине. Зар ни у брдима не могу да се одупру. А они дрекавци из Америке и Енглеске само лажу. Те не знам толико тенкова, па толико аероллана, па толике милијарде за наоружање а кад трвба нешто урадити, онда ништа|... —> Јеси ли се најзад уверио рече му госпа Дара, сва задовољна, и оде да спрема ручак. Али, већ после пола сата, кад еу били при крају ручка, Мита поче стару песму: — Ама, не иде ми у главу да онолика држава не може да зине. Гдв је убоду, улази као у сир. Па где су им бре тенкови и толики авиони... Зар је то све била лаж?... — Слушај, човече! Окани св (едном тих глупости и гледај своју кућу. А за рат у свету не води бригу. Знај само ово да је наш народ, од вајкада, имао поСловицу: бо) не бије свијетло оруж)в, већ бој бије срце у јунака... И Мита послуша евоју Дару. Побаца све мапе и књиге и диже руке од политике па ухвати ашов и оде у башту. И мир се поврати у њиховој Скромној кућици, а башта процвета...

Он у неприлини

Ух, па ја ту не знам шта да оправљам! ♦♦ Сигуран кров

— Ама чиме ти покри твоЈу нову кућу! — Као и цео остали евет. — Па чиме ти1 — Интабулацијом Државна хи потекарне Банке.

НОМУНАЛНА ХРОНИНД Рђав метод Удружењв бивших кметова и одборника »Гачула«, уложило је протест што се регулација Београда изводи по некој чудној пракси која толико отскаче од традиција. Ни комисије, ни дијурне, ни протекције. А таквим начином се у Београду није радило никада па се друштво плаши за своје тековинв. Убедљив разлог Један куКевласник из Дечанске улице обратио се са молбом Градском поглаварству да се улица не проширује, пошто се плаши промаје. Нађена грешна Сваке године у ово доба Београд )е трпео велику оскудицу воде иако је имао мање становника него данас. БиКе да је била грешка у самоме водоводу. Предлог једног нондунтера Један трамвајски кондуктер, кога су толико изгазили у трамвају да је добио боловање за бању, за време боловања Је израдио нацрт трамваја, који би највише одговарао нашоЈ публици. Овај нови трамвај не би имао степеника ни врата. Улазило би се по ужету, кроз кров, а кола би била троспратна са терасама. Под би, наравно, био од гвожђа или бетона, а кондуктери би седели у једном малом бункеру. Само брзо ПутуЈе г. Јоцић трговачким послом кроз Србију. У једном месту стигна га депеша његове жене: »Твоја мајка лако оболела сахрана у уторак. Пепика.ч

БАЊСКЕ ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ

РАВАЈЛО ^ &ан

Сад је наше Пет минута па ми сел>аци Гурамо као мскава. пре и Кад одеш у бан>у ники ге не гледа па живимо ка стока и Нико се није иблечијо а сад Ми прво у каду и све Се ранимо у рештерацију а пусти келнери само се Клањау. изађем ти ја сабајле у парк и само чекам Да неко наи^е На удицу. са свик страна салећу ме жемске а ја не трзам већ само жмирим јербо сам у Београд свршијо добру чкол>у и знам како се факка. не Иде Равајло на трулу даску, научијо сам знање и ску по Платијо па сад не гутам а оне Све циле Миле па око мене а ја, Кад ми се досади, дре• кнем беште бре Од мене оку да се одмарим од ону работу и да

Њега то интересује

— Штета, баш бих хтео да пређем с оне стране да видим коЈу књигу чита. I (

се снабдем еа Бањски витамин „пис" а оне се смеју па Кажу не ее грбај господин Равајло ништа ти неће бидне ако не Водиш на сладолед а ја им кажем Оћу ве еодим ал на Пиво и о• не пристају а ја сас џелу булу менту у рештерацију Па сам Тамо Пллтијо за 100 банке пи• ће. а јуче Сам једном гејаку ис• Лреко Мораве здипијо на мун ш тс иљаду двеста банке а он нијв ни трепно. набоко се геџа Банке па не зна шта ће с паре Зато сам и ја ишо смузику на гоч и тамо правијо лумперај бољи него у Мирно време. а Вала што сам добијо собу и прецобље у отел, па има и ку патило ал Несмем да га отворим јербо не могу уфатити крснога имена ди се пушћа Вода и ди се затвара а зазорно ми Да питам јербо ће да ведну да

Бањсни разговори — Имате ли сина? — Имам! — А пиЈв ли? — Нв! — Да ли пуши? — Не| — Иде ли радо у биоскоп? — Не| — Какав је то чудан еин? — Ни мало није чудан! Баш као и остала деца. — Па колико му Је година? — Две и по!

не знам ту Госпоцку работу. Па Имам и балкон па није скуПО Тријес банки дневно и То брев мезе. само Ми се не допа• да што по целу бању само сељаци а господа Се завукла у неке колибице и страћаре па несмеду ни дуђу у Кафану већ сами кувају неки чорбуљак и једу Пресни патлиџани, ал ако доста је бијо и њихов бес и акање сад треба геџа да Мало проживи и ведне неку вајдицу ско бидне нешто Ново ја ћу ви јавим. ваш Равајло Само они двоје — Куда тако брзо? — Журим на прасеКе печење. — Надам се да друштво није сувише велико? — Буди без бриге нас Је само двоје — прасе и ја.

— Зашто ходате стално Једном ногом по тротоару! — Ах, баш вам хвала што ете ме опоменули. Већ сам помиспио да се она скратипа.

ИЗ ЦРКВЕ... Незгодни обичаји Чувени поп-Шил»ак из Санџака био је и делиј,а и шаљивчина. Нигде није ишао без пушке па је неки пут и верске обреде вршио под оружјем. У Сануаку, као и западном делу ужичког округа, има чудних надимака који су постали права презимена и нико те породице и не зна под истинским презименима. Магарац, Зец, Бистривода, Пецикоза, Лисица, Дерикоњ, Опанак, Шубара, Чварак, Бубало и други, све су то надимци — презименима. Једне недеље, тако, поп Шиљак је венчавао младе парове у сво)ој сеоској цркви. Двоје супружника на које је прво наишао звали су се Јово Магарац и Стана Лисица.' После венчања поп-Шиљак се, бајаги, дубоко замислио а кум га запитао: шта му је? — Како шта ми је, несретниче( Неки дан сам крстио Зеца и Пијавца, ономад опет Чварка и Опанка; сад венчах Магарца и Лисицу — па се питам докле ли ће ово овако и^и и какве ли ?>е звери сада у цркву наићи...

НаЈање

Свештеник: — Најзад треба да кажеш колико си пута изневерио жену. Покајник: — Али, часни оче. дошао сам да се покајем, а ие да се хвалим.