Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Број 30 1

Нод зубног ленара

— Јао, јао. — Шта се толико дерете! Ваш зуб нисам још ни пкпнуо! — Стали сте ми на жуљ! I Учитељев љубимац

— Зар је ваш Перица тако одличан ђак! — Још питатеЈ Ето г. учитеп. кз трекег разреда толико га је заволео да га је и ове године задржао у трећем разреду.

(1['1Џ(ШГф 11011РЕНС*

ПР.ЧСХСТБО Дама: — Дакле драги г. Пајо, ви ћете доћи на моју свадбу. зар не? Г. Паја: — Разуме се. Па ја сам присуствозао ссима вашим веридбама. Справдангв — Казали сте р,а имате новаца као плеве, а ви га немате. — Па ја немам ни плеве. Шша је иго уљудпосш Синчић: Тата, шта је то уљудност? Тата: То је, сине, кад се људима не каже оно што се о њима мисли. Непромишљвно обећање — Ђокице, обећао си да се ви ше нећеш тући. — Погрешио сам. — Кајеш ли се? Немој то више никада да радиш. — Имаш право, мама, нећу никада више обећавати. Стари медвед Унук пита деду: — Дедице зашто не мумлаш? — Зато што не знам. — Како да не знаш, кад је мама данас казала: опет ће нам доћи онај стари медвед.

Тсловна слобода — Ето, пријатељу, како ме сада видиш, ја сам дошао из суда. Добио сам развод брака! Али већ сам на путу да се поново оженим. — Тако. То знзчи да си пуштен само на условну слободу. Нратнозидни астроном

— Аха, какве то две нове планете хоће да се сударе! Добра реклама Једна галантериска радња ставила је у излог овај натпис: »Свет није ништа друго до долина суза. Наше марамице их најбоље бришу«.

— Зашто ти волиш да ти баш стара мајка даје рибљи зејтин? — Зато што јој руке дрхте!

Паметан син Син: — Данас ме је професор питао да ли ми ти помажеш код задатака из математике? Отац: — Па јеси ли му признао? Син: — Нисам, јер нисам хтео да те брукам: % Искрено саучешће — Данас сам био код зубара и замолио га, да ми зуб извади с болом. — Зашто са болом? — Идем да изразим саучешће једној породици, па бих хтео да будем жалоснији... ГЛалонрвни члан — Наше удружење треба да се појача новим члановима, њему треба довести нову, свежу крв1 Хоћете ли да постанете члан нашег удружења? — На жалост не могу. Малокрван сам... Тано је лепше .. — Госпођо, мораћемо да начинимо један ренгентски снимак. — Драге воље, докторе, само молим вас у профилу. Знате, тако лепше изгледам. Она: — Ваш ауто је леп, али прави ужасну ларму! Да ли је то увек тако? Он: — Не, само кад ради мотор. . I

Иснрена љубав

— Девојка је дражесна, а њен отац има фабрику. — Имате ли фотографију! — Девојке! — Не, фабрике!

Муж: — Ја сам глава породице и ја овде заповедам. Жена: — Ако си ти глава породице, онда сам ја врат породице, па према томе могу главу окретати како ја хоћу.

Мали Перица пише...

У Драги другови и другарице, Ево нам се заврши школа и сад смо слободни. Не мора човек више да лупа главу са географијом. То препуштам сада Енглезима. Они су специјалисти за те ствари и ја ћу се необично радовати кад се једнога дана нађем на Борнеу, јер су Енглези у стању да нам израде и тај премештај. Тата каже да смо се већ налазили и у Египту и шта ти ја све знам, али ја, право да вам кажем, у то не верујем. А нећу ни да си разбијам главу много с тим, јер је сада време да се иде на купање, у биоскоп... Био сам у недељу с татом на тркама. Кад смо пошли од куће тата је напунио новчаник, али, не знам зашто, кући смо се вратили пешкс. Тата је рекао да је тако здравије, спортски... Уосталом ја сам већ научио да се ничему не чудим. Тако на пример, гледам ја на тркалишту како се понашају ти људи. Дошли да гледају коњске трке а мувају се више око оних дрвених кућица него што гледају коње. Један чика ми је ту причао како је он у Енглеској гледао коњске трке. Каже да у Енглеској има много коња и то великих, а да Енглези умеју добро и да јашу, нарочито на тркама с препонама. А војници и официри као добри јахачи постижу велике бр-

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа: Штампарија »Ј1УЧ«.

кад

зине на тркама, нарочито одлазе са тркалишта. »А јашу ли Енглези и сада?« — запитао сам ја чику. »Јашу, синко, јашу!« — одговорио је он. — »Само што сад има у Европи мало коња који се дају јахати. Зато Черчил покушава сада да јаши нилског коња...« »Али нилски коњ је тако љигав«, — насмејао сам се ја, »па <не чика Черчил убрзо да се нађе на земљи!« У том моменту нам је пришао тата и рекао да је џокеј са његовог коња пао и тако изгубио трку а тата паре. Тако је то кад се сецује на неспособног џокеја... Ваш Перица.

Нако би то стајало?

По Змају написао Ја С.

Како би то етајало када стари дека Са букетом цвека своју цуру чека Како би то стајало кад би стара бака Заиграла балет, као перце лака. Како би то стајало, кад би шврћа мали На менице многе хтео да се жали. Како би то стајало кад би мала сека.

Стала да за себе цигарете чека. Како би то стајало кад би келнер стари Наплатио госту ко што је у ствари. Како би то стајало кад би људи госте Служмли печењем на велике посте. То би исто стајало, ко што писцу стоји, Да се од корпе уредничке не боји!

Из диренције За снабдевање После ликвидације колонијалних радњи »Доњец« и »Дон« сада је ликвидирала и колонијална радња »Кубан«. Пажња. Забрањује се Ангосаксонима да отворе радњу »Други фронт« јер нису способни да воде ни радњу »први фронт«.

Леш, писама {еџкоГ мшџена

...И буди убеђена, кученце моје, да све моје мисли при одласку на Национални рад, припадају само теби и да ћу, далеко сд тебе, остати веран и увек у мислима бити с тобом — Твој до гроба Саша.

мсиш оптичну варну и

V А Јс1лшшл>а

*

I да човен има бубе у глави

* Анице, ми смо заједно прошли приличан део живота и захвалимо удесу што нам је пружао леп живот у мојој гарсоњери... Са много бола растајем се од теба — Љуби те Ацика...

...Мала моја Лили, ми више нећемо пити коктеле код Џуди, играти бриџ и »покер«, нити се сунчати на плажи. Твоје длвне плаве очи не треба да пусте ниједну сузу... Аца.

...Шта ^еш, Љубице, такав ја живот! У тренутку — кад сам хтео да ти пружим доказе сво[е љубави — одлазим... али ипак... ипак сам срећан... јер знам да та волим и да ти само мене љубиш. Твој Еди.

...И, ето тако, госпођице Нова^ ковић, ја овога пута нећу имати срећу ни част да одиграм танго са Вама на Вашем журу нити да уживам, слушајући Вашу божанствену песму. Ваш одани Алвк« сандар П-,